Menu
legendica
A+ A A-

II komponenta: Prekogranična saradnja

Prekogranična saradnja predstavlja okvir za ubrzane ekonomske integracije koji ima za cilj smanjivanje postojećih razlika, povećanje nivoa razvijenosti prekograničnih regiona, kao i unapređenje sveobuhvatne kulturne, socijalne i naučne saradnje između lokalnih i regionalnih zajednica.

Specifični ciljevi prekogranične saradnje su:

1. Razviti turizam kao ključni sektor prekogranične ekonomije;
2. Promovisati prekograničnu saradnju u trgovini kao i pristup novim tržištima;
3. Ponovo uspostaviti prekogranične veze između organizacija koje pružaju podršku poslovanju i trgovini kako bi zajedno promovisale inicijative za saradnju;
4. Održati dobar kvalitet životne sredine pograničnih regiona, kao ekonomskog resursa, sarađujući u inicijativama zaštite i eksploatacije životne sredine;
5. Jačati ekonomske i sportske veze među ljudima kako bi se ojačale međuetničke, obrazovne, kulturne i sportske veze i podjednako koristila područja od zajedničkog interesa;
6. Obezbjeđivanje jednakih mogućnosti za sve;
7. Uvažavanje posebnih potreba ugroženih grupa, osoba sa invaliditetom i/ili nacionalnih manjina;
8. Zaštita životne sredine, kako prirodne, tako i one, koju je izgradio čovjek u cilju održivog razvoja;
9. Izgradnja partnerstava i zajednički rad.

Na lokalnom nivou, prekogranična saradnja značajno utiče na lokalne strukture i stanovništvo jačajući kapacitete pomenutih struktura, neophodnih za pripremu projekata i njihovo uspješno sprovođenje. Samim tim, projektne aktivnosti pozitivno utiču na stanovništvo u područjima u kojima se sprovode projekti i ujedno se povećava svijest lokalnih zajednica o mogućnostima njihovog aktivnog učešća u kreiranju boljeg i kvalitetnijeg života.

U širem smislu, grade se institucionalni kapaciteti i ljudski resursi za upravljanje projektima iz Strukturnih fondova, koji su nam na raspolaganju nakon članstva u Evropskoj Uniji.

Evropska komisija za Crnu Goru izdvaja od 3.9 miliona € (za 2007. godinu) do preko 5 miliona € (za 2013. godinu), godišnje, za projekte iz II komponente Ipe.

Crna Gora učestvuje u 8 prekograničnih programa:

Bilateralni programi:

• Albanija – Crna Gora (www.albania-montenegro.org);
• Bosna i Hercegovina – Crna Gora (www.cbc.bih-mne.org);
• Hrvatska – Crna Gora (www.cbccro-mne.org);
• Srbija – Crna Gora (www.cbcsrb-mne.org);
• Crna Gora – Kosovo (http://www.cbcmne-ks.org).

Multilateralni prekogranični programi:

• IPA Jadranski program prekogranične saradnje (www.adriaticipacbc.org);
• Program Jugoistočna Evropa (www.southeast-europe.net);
• Mediteranski program (www.programmemed.eu).

Programi se sprovode kroz periodično objavljivanje javnih poziva za podnošenje predloga projekata, tzv. Pozive za projekte.

Kako do prekograničnog projekta ?

Prije objave Poziva za projekte, neophodno je:

• Posjetiti Forum za programe prekogranične saradnje (www.cbc-mne.org) kao i već pomenute internet stranice prekograničnih programa gdje se mogu pronaći sve aktuelne informacije.
• Kontaktirati Zajednički tehnički sekretarijat i Antene programa (adrese se mogu naći na pomenutim sajtovima).
• Pročitati programska dokumenta programa – Operativni program i Uputstva za implementaciju, koji detaljnije opisuju prioritete i mjere programa, način upravljanja projektima, obaveze krajnjih korisnika, kategorije prihvatljivih projekata i partnerstava, itd.
• Posjetiti Info dane na kojima se prezentuju osnovna pravila programa i daju informacije o tome kako pripremiti uspješan prekogranični projekat.
• Prisustvovati Forumima za uspostavljanje projektnih partnerstava, na kojima se mogu ostvariti direktni kontakti s potencijalnim partnerima i razmijeniti projektne ideje.
• Uspostaviti prekogranična partnerstva i pripremati zajedničke projekte.
Nakon objave Poziva za projekte, neophodno je:
• Pročitati Aplikacioni paket – set dokumenata koja sadrže detaljno Uputstvo za aplikante, sa svim pravilima za prijavu projekata, kao i kompletnu dokumentaciju koju treba popuniti da bi se prijavio projekat.
• Prisustvovati informativnim sastancima (tzv. Info sesijama), na kojima se mogu dobiti detaljna objašnjenja o Aplikacionom paketu i kriterijumima po kojima će se procjenjivati projekat.
• Zajedno s partnerima napisati zajednički projekat (zajedničko popunjavanje formulara za prijavu projekta) i u predviđenom roku dostaviti na adresu Zajedničkog tehničkog sekretarijata, u skladu sa pravilima Poziva za projekte.

Objava Poziva za projekte biće dostupna na sajtu Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija (www.mvpei.gov.me), programskim sajtovima, Forumu za programe prekogranične saradnje i u dnevnoj štampi.
Nakon završetka Poziva za projekte, slijedi procjena kvaliteta projekta, i to u dva koraka:
• Administrativna provjera (da li je priložena sva potrebna dokumentacija i da li su organizacije uključene u projekat prihvatljive za učešće u projektu).

• Provjera kvaliteta Vašeg projekta (po jasno određenim pravilima).
Ukoliko projekat bude izabran za sprovođenje, slijedi faza ažuriranja budžeta, a zatim potpisivanje ugovora s Delegacijom Evropske unije i sprovođenje samog projekta.

Ono što je važno istaći

Najznačajniji dio projekta je projektna ideja koja mora biti u skladu s glavnim ciljem prekograničnih programa, a to je da se projekti, koji se sprovode, odnose na ekonomski razvoj s posebnim naglaskom na turizam, zaštitu životne sredine, ekološku zaštitu i promocije, inovacije i istraživanja i male projekte koji podstiču socijalnu koheziju, tzv. projekte „ljudi – ljudima”.

Takođe, postoje i ograničenja u dijelu prihvatljivosti institucija koje mogu da učestvuju u prekograničnim projektima. Potrebno je da su institucije koje prijavljuju svoje projekte neprofitnog karaktera, kao što su: vladine agencije, opštine, razne asocijacije i udruženja, nevladine organizacije, univerziteti, škole, bolnice, istraživački centri, itd. Programi prekogranične saradnje se sprovode s obije strane granice zemalja učesnica i to pod jedinstvenim pravilima za učesnike programa. Za svaki pojedinačni program, svaka zemlja učesnica mora da uspostavi odgovarajuća operativna tijela za sprovođenje navedenih programa koji se odnose na datu zemlju. Zadatak ovih tijela je da blisko sarađuju u procesu izrade i sprovođenja programa i projekata prekogranične saradnje.

Veliki izazov za potencijalne korisnike grantova predstavljaju detaljna pravila i procedure EU, koja zahtijevaju izgrađene upravljačke kapacitete institucija, prethodno iskustvo na projektima kao i kofinansiranje od min. 15%, koje potencijalni korisnici moraju da obezbijede iz sopstvenih izvora.

Dosadašnja iskustva

Interesovanje za učešće u prekograničnim programima se kontinuirano povećava. Razlog tome su već uspostavljena partnerstva iz prethodnih javnih Poziva za projekte. Samim tim, programi prekogranične saradnje služe kao alatka da se učvrste stara i uspostave nova partnerstva za buduće prekogranične projekte. Do sada se pokazalo da institucije i organizacije iz Crne Gore uspješno prijavljuju projekte. Naime, u okviru prvih Poziva za projekte za finansijska sredstva iz programa IPA 2007 i IPA 2008, za prekogranični program Albanija – Crna Gora je odobreno 6 projekata, za prekogranični program Bosna i Hercegovina – Crna Gora 11 projekata, Hrvatska – Crna Gora 5 projekata, dok je za prekogranični program Srbija – Crna Gora odobreno 13 projekata. Na prvom pozivu za program Jugoistočna Evropa odobreno je 5 projekata, a za transnacionalni program MED odobrena su 3 projekata, dok je za Jadranski program odobreno 17 projekata u kojima učestvuju i partneri iz Crne Gore.

Ovdje možete pogledati listu projekata ugovorenih u okviru Prvog poziva programa prekogranične saradnje Crna Gora-Kosovo za period od novembra 2015. do januara 2016. godine.

Približavanjem Evropskoj Uniji, sredstva za sprovođenje programa prekogranične saradnje se povećavaju. Samim tim, tokom ovog procesa, zemlja se priprema za korišćenje sredstava iz Strukturnih fondova koja su nam dostupna nakon pristupanja u EU.

Potpisani finansijski sporazumi:

 


* Ova odluka je bez predrasuda o statusu Kosova i u skladu je s Rezolucijom Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija 1244 i Mišljenjem suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.



 

nazad na vrh