Menu
legendica
A+ A A-

Kurpejović: Za pet godina će svi naši studenti imati sigurne poslove

Kurpejović: Za pet godina će svi naši studenti imati sigurne poslove

Period do 2020. godine biće obilježen ispunjavanjem ciljeva, kako bi crnogorski obrazovni sistem bio moderniji, fleksibilniji, produktivniji, prvenstveno u smislu pružanja upotrebljivijih znanja i vještina na tržištu rada Crne Gore i šire kaže u intervjuu Pobjedi šefica Radne grupe za poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura) Mubera Kurpejović.

Ističe da je mobilnost mladih u odnosu na period od prije pet godina značajno povećana, što našim mladim ljudima omogućava da studije završavaju na renomiranim ustanovama, provedu određeni period studija van svoje matične institucije, uče strane jezike, ostvare kontakte koji će im, potencijalno, u budućem profesionalnom radu biti od koristi.

POBJEDA: Poglavlje 26. je među prvima otvoreno i zatvoreno. Šta je to konkretno donijelo obrazovnom sistemu Crne Gore, kulturi i mladima?

KURPEJOVIĆ: Prednosti evropskog puta Crna Gora će osjetiti implementacijom zakona usaglašenih sa
evropskim zakonodavstvom, odnosno preporukama u ovoj oblasti i sprovodeći reforme koje će Crnu Goru
učiniti konkurentnom na evropskom tržištu. Upravo je privremeno zatvaranje ovog poglavlja dodatni impuls za dalje, intenzivnije aktivnosti koje će unaprijediti sistem obrazovanja, kulture i učiniti život mladih kvalitetnijim. Imponuje činjenica da je EU prepoznala i vrednovala naš obrazovni sistem kao uporediv, kompatibilan i koherentan sistem u okviru evropskog prostora obrazovanja i našu čvrstu opredijeljenost i posvećenost daljem sprovođenju reformi i politike obrazovanja, uz stručnu podršku eksperata EK.

Naša posvećenost daljoj integraciji u savremene evropske tokove potvrđuje se sadržajem i akcionim planovima naših strateških dokumenata (Strategija razvoja i finansiranja visokog obrazovanja u Crnoj Gori 2011-2020, Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Crnoj Gori 2015-2020, Strategija za cjeloživotno preduzetničko učenje 2015-2019, Strategija razvoja i podrška darovitim učenicima 2015-2019, Strategija unapređenja života LGBT osoba za period 20132018, Strategija inkluzivnog obrazovanja u Crnoj Gori 2014-2018) i njihovom implementacijom koja će, nesumnjivo, doprinijeti kvalitetnijem obrazovanju i vaspitanju i boljem pozicioniranju obrazovnog sistema Crne Gore na mapi evropskih obrazovnih sistema.

Crna Gora je u junu prošle godine potpisala Sporazum o učešću u Erasmus + programu. Ovaj program
otvara nove mogućnosti za jačanje kapaciteta na svim nivoima obrazovanja, kroz projekte kreditne mobilnosti, mogućnost za intenzivniju mobilnost studenata/učenika i nastavnog osoblja i saradnju ustanova obrazovanja. Prvi konkursni rok za projekte u okviru izgradnje kapaciteta je završen u februaru. Crna Gora je prijavila 23 projekta i ova činjenica ide u prilog tome da Crna Gora raspolaže adekvatnim administrativnim kapacitetima i da se EU fondovi koriste u maksimalnoj mjeri. Erasmus+ program podržava projekte izgradnje kapaciteta i kod mladih kroz različite aktivnosti, kao što su podsticanje politike dijaloga, saradnja, umrežavanje i razmjena praksi u oblasti mladih, organizacija large-scale događaja za mlade, podrška kampanjama podizanja svijesti mladih, razvoj informacionih, komunikacionih i medijskih alata, razvoj obuka i podrške mladima kroz otvorene i fleksibilne puteve učenja i sl. Program omogućava i mobilnost mladih, kao što su razmjena mladih sa zemljama EU, mobilnost mladih radnika između partnerskih i programskih zemalja (EU), kao i volonterske aktivnosti.

Učešće Crne Gore u programima Kreativna Evropa i Evropa za građane 20142020. olakšaće integraciju crnogorske kulture u međunarodne razvojne tokove, doprinijeti promociji i prezentaciji savremenog crnogorskog stvaralaštva i finansijski podržati crnogorske institucije kulture na nacionalnom i lokalnom nivou.

POBJEDA: Koliko je na raspolaganju Crnoj Gori novca kroz evropske fondove u ovoj oblasti?

KURPEJOVIĆ: Crna Gora od 2000. godine koristi sredstva EU za modernizaciju sistema obrazovanja,
usaglašavanje s politikama EU u oblasti obrazovanja i posebno podizanje kvaliteta visokog obrazovanja.
Crna Gora je, do sada, kroz Tempus program učestvovala u 64 projekta, od kojih se još realizuje 18, dok je
preko 7 miliona eura uloženo u reformu visokog obrazovanja u Crnoj Gori. Mnogi od ovih projekata su bili od strateškog značaja za razvoj visokog obrazovanja, kao što je razvoj strategije cjeloživnog učenja,
internacionalizacija visokog obrazovanja, definisanje ishoda učenja, unapređenje studijskih programa u oblasti regulisanih profesija itd.

Studentska i nastavna mobilnost je dio ovih projekata, kao i nabavka moderne opreme i unapređenje
nastavnih metodologija, što sveukupno doprinosi poboljšanju kvaliteta studiranja na ustanovama visokog
obrazovanja u Crnoj Gori.

Crna Gora je uključena i u druge programe u okviru Erasmus+, kroz koje razmjenjuje iskustva sa članicama programa, odnosno mreža, prezentuje svoj obrazovni sistem i čini transparentnim svoj sistem i aktivnosti u ovoj oblasti (Eurydice, NQF, Europass). Program Kreativna Evropa je najznačajniji evropski okvir za finansiranje projekata u oblasti kulture, umjetnosti i medija za period 2014-2020. godine, koji našoj zemlji daje pravo na korišćenje sredstava iz fonda od 1,46 milijardi eura. Kroz ovaj program crnogorski umjetnici i kulturni djelatnici imaju priliku da razvijaju međunarodna partnerstva sa najrelevantnijim evropskim institucijama kulture i istovremeno jačaju transnacionalne i interkulturalne aspekte svog stvaralaštva.

POBJEDA: Imamo li dovoljno kapaciteta da iskoristimo EU fondove u ovoj oblasti?

KURPEJOVIĆ: Crna Gora u punoj mjeri koristi svoje administrativne resurse u cilju maksimalnog korišćenja EU fondova. U prilog tome ide činjenica da se svake godine na konkurs za EU projekte, u konkretnom slučaju Tempus, odnosno Capacity Building projekte, prijavi veliki broj projekata čija vrijednost prevazilazi budžet koji Crna Gora ima na raspolaganju.

U tom smislu od posebnog je značaja da organizacije koje se bave mladima, kao i nadležna državna tijela,
maksimalno iskoriste mogućnosti koje pruža Erasmus+ program i drugi programi, kako bi se ojačali kapaciteti i u ovim oblastima i poboljšao položaj mladih i perspektiva za zapošljavanje. U narednom periodu nadovezaćemo se na započete aktivnosti, ali i nastaviti rad na usaglašavanju obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, unapređenju kvaliteta na svim nivoima obrazovanja i inkluziji pripadnika RE populacije i djece sa posebnim obrazovnim potrebama.

POBJEDA: Kako ocjenjujete stanje u obrazovnom sistemu u Crnoj Gori, da li smo na evropskom nivou?

KURPEJOVIĆ: Privremeno zatvaranje poglavlja 26 (Obrazovanje i kultura) predstavlja potvrdu da je Crna
Gora na pravom putu kada su integracije u oblasti obrazovanja i kulture u pitanju i da je odgovorila na evropske standarde sprovođenjem institucionalnih i zakonskih reformi, kao i intenziviranjem međunarodne saradnje. Zatvaranje poglavlja bez dodatnih kriterijuma znači da je nacionalna legislativa u oblasti obrazovanja, kulture, mladih i sporta usaglašena sa propisima Evropske unije. Svjesni činjenice da je obrazovanje značajan, ako ne i najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog, društvenog i civilizacijskog razvoja osnova za razvoj jednog društva u svim segmentima, intenzivno ćemo raditi na sprovođenju aktivnosti na daljem unapređenju kvaliteta u obrazovanju i kulturi i implementaciji preporuka koje smo dobili.

U tom smislu već je sprovodena eksterna evaluacija svih ustanova visokog obrazovanja od strane respektabilne institucije za obezbjeđenje kvaliteta EUA (Evropska asocijacija univerziteta), kontinuirano se radi na usklađivanju upisne politike sa potrebama tržišta rada, unapređenju preduzetništva u formalnom obrazovanju, povećanju stepena obuhvata djece predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem, što sveukupno doprinosi unapređenju kvaliteta učenja i sticanja konkurentnih znanja i vještina.

U cilju stvaranja uslova za realizaciju predškolskog obrazovanja i vaspitanja, osnovnog, srednjeg i visokog
obrazovanja koji su komparabilni sa uslovima u razvijenim zemljama EU, agenda budućih aktivnosti
Ministarstva je upravo koncipirana tako da period do 2020. godine bude obilježen ispunjavanjem ciljeva,
kako bi nakon 2020. godine crnogorski obrazovni sistem bio moderniji, fleksibilniji, produktivniji, prvenstveno u smislu pružanja upotrebljivijih znanja i vještina na tržištu rada Crne Gore i šire.

Novi zakon o mladima pred Evropskom komisijom

POBJEDA: Vodite poglavlje koje se bavi mladima. Svi znamo da bi položaj mladih u Crnoj Gori mogao biti bolji? Šta su pregovori u ovoj oblasti doprinijeli kada je položaj mladih u pitanju?Da li lakše dolaze do posla i obrazovanja, da li su mobilniji?

KURPEJOVIĆ: Ministarstvo prosvjete i Uprava za mlade i sport su pripremili prijedlog zakona o mladima, koji je proslijeđen Evropskoj komisiji na mišljenje. Zakonom će se urediti pitanja od interesa za djelovanje mladih u Crnoj Gori, aktivnosti koje se odnose na omladinsku politiku, omladinski rad, institucionalnu brigu o mladima, oblike i finansiranje organizovanja, učešće i djelovanje mladih na lokalnom i državnom nivou i druga pitanja od značaja za mlade. Cilj Vlade i resornih institucija je, između ostalog, unapređivanje društvenog položaja mladih, stvaranje uslova za podršku mladima, obezbjeđivanje učešća u donošenju odluka, kao i lakše zapošljavanje.

Mobilnost mladih je, u odnosu na period od prije pet godina, značajno povećana, što našim mladim ljudima omogućava da studije završavaju na renomiranim ustanovama, provedu određeni period studija van svoje matične institucije, uče strane jezike, ostvare kontakte koji će im, potencijalno, u budućem profesionalnom radu biti od koristi. Članstvom u Evropskoj uniji i intenziviranjem mobilnosti naši mladi ljudi će imati ista prava na zapošljavanje kao i državljani ostalih članica EU.

Izvor: Pobjeda

nazad na vrh