Predsjednik Vlade Duško Marković i visoka predstavnica Evropske unije za vanjsku i bezbjednosnu politiku Federika Mogerini saopštili su danas u Tivtu nakon zvaničnih razgovora da su zajednički ocijenili da Crna Gora dobro napreduje u procesu evropskih integracija i da naša zemlja zadržava ulogu lidera u regionu.

„Vrata Evropske unije su otvorena za vas. Strategija za Zapadni Balkan to potvrđuje. Kada je riječ o Crnoj Gori, vidimo neke ohrabrujuće napretke u raznim oblastima koji poboljšavaju kvalitet života građana. Crna Gora mora ostvariti napredak na polju vladavine prava i slobode medija“ – rekla je na konferenciji za medije visoka predstavnica Mogerini.

Ministarstvo Evropskih poslova objavilo je treći broj Biltena za period januar - mart 2018.

Kroz Bilten, Ministarstvo pruža pregled najvažnijih događaja i aktivnosti u procesu pristupanja EU ostvarenih tokom druge polovine 2017. s ciljem unapređenja informisanja, razumijevanja i znanja građana o procesu pristupanja I budućem članstvu Crne Gore u EU.

Treće izdanje Biltena MEP-a možete preuzeti ovdje.

Crnogorske institucije i organizacije su za projekte u okviru Jadransko-jonskog transnacionalnog programa (ADRION) do sada iskoristile 1,8 miliona eura, saopštila je generalna direktorica za evropske fondove Ivana Glišević Đurović, poručujući da očekuje uspješne rezultate crnogorskih korisnika i u okviru Drugog poziva ovog programa.

Ministarstvo evropskih poslova organizovalo je danas Info dan na kojem su potencijalnim korisnicima predstavljeni tematski ciljevi i pravila za podnošenje projektnih predloga u okviru Drugog poziva za dostavljanje predloga projekata ADRION-a, jednog od devet programa evropske teritorijalne saradnje u kojima Crna Gora učestvuje u finansijskoj perspektivi 2014-2020.

Glišević Đurović je rekla da interesovanje za jačanje saradnje Crne Gore s partnerima iz Jadransko-jonskog područja, osim kontinuiranog doprinosa sprovođenju Strategije EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR), potvrđuje i značajno učešće i rezultati crnogorskih institucija i organizacija u Prvom pozivu ADRION-a.

Podsjetila je da, od 35 projekata odobrenih za finansiranje u okviru Prvog poziva, Crna Gora učestvuje u njih 18, a da su crnogorske institucije i organizacije, od 6 miliona eura koji su bili na raspolaganju za četiri države korisnice Ipe u sklopu ovog poziva, uspjele da povuku gotovo trećinu, odnosno 1,8 miliona eura.

„Uvjerena sam da rezultati crnogorskih korisnika u Drugom pozivu mogu biti odlični i uspješni kao oni iz Prvog poziva. Dio Drugog poziva za prioritetnu oblast Održivi region, biće otvoren do 26. juna 2018, za koji je opredijeljeno 34 miliona eura doprinosa EU, od čega 5 miliona eura za zemlje korisnice Ipe. Drugi dio poziva, za prioritetne oblasti Inovativni region i Povezani region, planira se u maju ili junu 2018“, navela je Glišević Đurović.

ADRION je osmišljen kao  pokretač razvoja politika i inovacija koje će ubrzati evropsku integraciju partnerskih država, kroz poboljšanje povezanosti unutar regiona i podršku upravljanju Strategijom EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR). Taj program je jedan od osnovnih finansijskih instrumenata podrške sprovođenju Strategije EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR), kojom će Crna Gora predsjedavati od godišnjeg EUSAIR foruma u Kataniji, koji će biti održan krajem maja 2018. 

U okviru projekta finansiranog od strane Evropske unije i implementiranog od strane Savjeta Evrope, predstavljeni su nalazi i preporuke za dalju reformu u crnogorskom medijskom sektoru. Kao dio projekta JUFREX, grupa nezavisnih stručnjaka boravila je u Crnoj Gori krajem 2017. godine radi detaljne analize medijskog sektora. U Analizi, na 151 stranici, nalazi se ukupno 67 preporuka, koji bi trebalo da pomognu Crnoj Gori da formuliše nacionalnu medijsku politiku. Neke od tema kojima se Analiza bavi su pravila državne pomoći, pitanja autorskih prava, medijske samoregulacije i slobode govora u digitalnom dobu.

Lista preporuka obuhvata, između ostalog, sljedeće:

• Crnoj Gori je potreban temeljan, koherentan i koordiniran pregled svih sektorskih zakona i zakona koji regulišu ili utiču na medijski sektor, zbog usklađivanja sa pravnom tekovinom EU i standardima Savjeta Evrope u regulisanju medija

• Trebalo bi da postoji koordinaciono tijelo sa opštom i sveobuhvatnom odgovornošću za medijsku politiku

• Agenciji za elektronske medije bi trebalo vratiti posebne kontrole i mogućnost uvođenja novčanih kazni za sva kršenja koja se mogu nedvosmisleno utvrditi i ne zahtijevaju sudsko razmatranje. Ni pod kojim okolnostima ove kazne ne treba primjenjivati na profesionalne novinarske standarde kojima se treba se baviti isključivo putem samoregulacije

• Finansiranje funkcionisanja samoregulacije obezbjeđuje se preko transparentne, eventualno mješovite šeme, koji kombinuje industrijske naknade sa javnim sredstvima i omogućava samostalnu primjenu samoregulacije

• Vlada treba da pruži potpunu podršku djelotvornom i efikasnom radu Komisije za praćenje postupanja nadležnih organa u istragama slučajeva prijetnji nasilja nad novinarima, ubistava novinara i napada na imovinu medija

• Koncept medijske pismenosti usklađen sa političkim okvirom EU treba da bude uvršten u zakonodavstvo koje uređuje medije

• Nezavisnost javnih emitera mora biti osigurana na nacionalnom i lokalnom nivou.

Ministar kulture Aleksandar Bogdanović pozdravio je izveštaj i rekao:

„Kritičke komentare Evropske komisije, vezane za primjenu samoregulatornih standarda, vidimo kao obavezu koja se postavlja pred medijsku zajednicu - da na evropsku regulaciju odgovori samoregulatornim alatima i praksama u čijoj osnovi su etička profesionalna načela, zaštita privatnosti i ostala pitanja novinarskog kodeksa kojeg treba da poštuju sve medijske kuće.

U jedinstvu optimalne i proporcionalne zakonske regulacije i kodeksa poštovanja samoregulatornih praksi, izgradićemo održivi ambijent u kome demokratski institut prava podrazumijeva i obaveze i odgovornosti u javnom interesu svih učesnika u medijskom životu.

Demokratski koncept regulacije evropskih standarda slobode izražavanja i informisanja podrazumijeva, shodno javnom interesu, najširu javnu debatu. Zbog karaktera pitanja koja se normiraju i mehanizama njihove implementacije, neophodno je čuti mišljenje najšire javnosti – vladinih predstavnika, medijske zajednice, strukovnih udruženja, civilnog društva, akademske zajednice, nezavisnog medijskog regulatora.“

Plamena Halčheva, vršiteljka dužnosti ambasadora Evropske unije u Crnoj Gori i šefica Političke sekcije u Delegaciji EU je kazala:

„Ovo je još jedna prilika da se naglasi da je sloboda medija neupitan uslov za bilo koju zemlju kandidata na putu ka članstvu u EU i važan indikator funkcionisanja vladavine prava. Nije slučajno da su sloboda izražavanja i sloboda medija bazični elementi ključnog poglavlja 23, uključujući i privremena mjerila koja je Crna Gora odlučna da ispuni.“

Ona je dalje rekla da: „ova studija potvrđuje da se sloboda medija ne može posmatrati ili ostvariti na izolovan način. Osvrćući se na složenost i raznolikost svih pitanja, izvještaj predlaže značajan broj preporuka [...], prema kojima se treba odnijeti na koherentan i koordinisan način, imajući u vidu krajnji cilj. Analiza pruža solidnu polaznu tačku za Crnu Goru da formuliše sveobuhvatnu nacionalnu medijsku politiku.“

Generalna direktorica za pristupanje EU u Ministarstvu evropskih poslova Jelena Burzan je rekla da je Crna Gora svojim radom i rezultatima u okviru pregovaračkog procesa, pokazala da je ozbiljna u namjeri da kontinuirano unapređuje zakonodavni i institucionalni okvir u ovoj oblasti i da podstiče dalji razvoj u svim sferama društva.

Istakla je da je u prethodnom periodu, u oblasti slobode izražavanja, preduzet veliki broj zakonodavnih i drugih aktivnosti, posebno u izmjenama krivičnog i medijskog zakonodavstva s fokusom na dostizanje nezavisnosti regulatora u ovoj oblasti, unapređenju medijskog pluralizma kao i da je donošenjem Etičkog kodeksa novinara napravljen značajan korak ka unapređenju standarda ove profesije. Ukazala je da je ovakva zakonodavna aktivnost približila Crnu Goru ispunjenju zadatih privremenih i završnih mjerila.

„Vlada Crne Gore će, u saradnji sa partnerima, ostati posvećena definisanju savremene evropske medijske politike, uspostavljanju održivog samoregulatornog mehanizma, zaštiti novinara, unapređenju medijskog pluralizma”, poručila je Burzan.

Lejla Dervišagić, šefica Odjeljenja za medije i internet u Generalnom direktoratu za ljudska prava i vladavinu prava Savjeta Evrope je kazala da je Analiza zasnovana na standardima Savjeta Evrope koji se odnose na slobodu izražavanja i slobodu medija, kao i na propisima Evropske unije. Ona je kazala da je cilj ovog istraživanja da procijeni zakonodavni i institucionalni okvir za medije i slobodu izražavanja u Crnoj Gori i da ponudi zaključke i preporuke koje će poslužiti kao vodič za definisanje i sprovođenje nacionalnih medijskih politika.