Poglavlje 15 – Energetika zvanično je otvoreno 21. decembra 2015. godine na Međuvladinoj konferenciji u Briselu.

Energetika je tradicionalno najznačajnija oblast djelovanja Evropske unije. Upravljanje energetskim sektorom i danas predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti djelovanja institucija EU. Postoje brojni razlozi zbog kojih se smatra da energetika ima značajne uticaje na sve druge sektore privrede i društva u Evropi. EU je u cjelini zavisna od uvoza energije i ta zavisnost skoro kontinuirano raste.

Evropski propisi u oblasti energetike sastoje se od pravila i politika koje pokrivaju konkurenciju i državnu pomoć, unutrašnje energetsko tržište (posebno otvaranje tržišta električne energije i gasa), unapređenje izvora obnovljive energije, energetsku efikasnost, upravljanje krizama i obaveze u odnosu na bezbjednost naftinih zaliha, nuklearnu energiju i nuklearnu bezbjednost i zaštitu od radijacije.

ENERGETSKA EFIKASNOST

Osnovna ideja koncepta energetske efikasnosti je korištenje manje energije za istu jedinicu društvenog bruto proizvoda, uz održivost kvaliteta proizvoda. Smanjenje korištenja energije i eliminisanje zagađenja životne sredine koje je posljedica energetskih transformacija spadaju u glavne ciljeve energetske politike i većine drugih politika EU.

EU pomaže sprovođenje energetske efikasnosti na način da se obezbijedi konkurentnost, sigurnost snabdijevanja i preuzima obaveze predviđene Kjoto protokolom. Određeni potencijal za smanjenje potrošnje je nesumnjivo prisutan, posebno u energetski intenzivnim sektorima kao što su proizvodnja, konverzija energije i transport. Shodno tome, Evropska unija je kao strateški cilj energetske politike kreirala tzv. politiku 20-20-20, koja podrazumijeva:

• poboljšanje energetske efikasnosti za 20%;
• veću upotrebu obnovljivih izvora energije za 20%; 
• smanjenje emisije CO2 za najmanje 20% u odnosu na 1990.