Usklađivanje i dostizanje standarda EU korištenjem pretpristupnih fondova je ključno za proces integracije Crne Gore, istaknuto je na sastanku IPA sektorskih nadglednih odbora održanim u Podgorici. Razgovarano je o napretku i rezultatima u svim sektorima koji su podržani pretpristupnim programima, kao i o tome kako da se podrška iskoristi na najbolji način za Crnu Goru da bi zatvorila proces pristupanja u narednim godinama.
Otvarajući sastanak, državna sekretarka i nacionalna službenica za ovjeravanje u Ministarstvu finansija Milica Adžić je istakla značaj posvećenosti integraciji Crne Gore u Evropsku uniju kroz zajedničke napore nacionalnih vlasti, dominantno izražene kroz implementaciju IPA okvira. Posebno je naglasila da crnogorske IPA strukture, kroz okvir pretpristupne podrške EU, nastoje uskladiti zakonodavni i institucionalni okvir sa evropskim standardima i pripremiti Crnu Goru za buduće djelovanje kao punopravne članice EU. Kroz podršku tokom godina napravljeni su značajni pomaci, posebno u jačanju institucionalnih kapaciteta, unapređenju ambijenta kroz značajne infrastrukturne projekte, te opipljivim podsticajima u društveno-ekonomskom razvoju i poboljšanju standarda upravljanja.
Značaj novih IPA programa posebno se ogleda u činjenici da će nacionalne IPA strukture, kroz koordinaciju Ministarstva finansija, rasti unutar šireg okvira regionalne saradnje i približavanja standardima EU. Ministarstvo finansija, sa novim elanom i impulsom, posvećeno je održavanju načela transparentnosti, odgovornosti i partnerstva, koje će biti podržano kroz dinamičnu saradnju sa Evropskom komisijom i partnerima u Briselu.
V.D. generalnog direktora za koordinaciju finansijske podrške EU u Ministarstvu evropskih poslova Bojan Vujović je poručio da Crna Gora ulazi u završnu fazu pregovora i, uz pozitivan IBAR, očekuje zatvaranje poglavlja sa ciljem da Crna Gora postane naredna članica EU.
Vujović je informisao o trenutnom stanju kada je riječ o korišćenju evropskih fondova, te naglasio visok stepen ugovaranja sredstava u okviru IPA II finansijske perspektive koji iznosi 95%, što predstavlja solidnu osnovu za aktuelne napore koji se preduzimaju u okviru IPA III perspektive. Ukazao je na aktivnosti u dijelu jačanja institucionalnih kapaciteta za korišćenje EU fondova i ispunjavanje završnih mjerila u okviru Poglavlja 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, te istakao aktuelni rad na reviziji Akcionog plana za ispunjavanje zahtjeva kohezijske politike, kako bi Crna Gora bila spremna da apsorbuje i efikasno koristi dostupne EU fondove nakon članstva.
Vujović se takođe osvnuo na predan i zahtjevan rad crnogorske administracije na izradi Reformske agende za Plan rasta EU za Zapadni Balkan, za koju je EU obezbedila 383,5 miliona eura podrške, od čega je 60% povoljnih zajmova, a ostatak bespovratna sredstva. Vlada je 20. juna 2024. usvojila listu reformi za Reformsku agendu koja uključuje 32 prioritetne reforme u četiri ključna područja: poslovno okruženje, digitalna i zelena tranzicija, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava.
Šef Sektora za saradnju u Delegaciji Evropske unije, Ingve Engstrom, istakao je potrebu za obezbjeđivanjem resursa i rada na ispunjavanju svih preostalih zahtjeva, kako bi se zatvorila sva poglavlja u narednom periodu. “EU pruža dosad neviđenu finansijsku podršku kroz novi Plan rasta, uz program pretpristupne podrške. Novina u okviru Reformske agende, dogovorene u Planu rasta, je da će sredstva biti pružena samo kada i ako se postignu ciljevi reformi. Da bi koristila sredstva iz Plana rasta, Crna Gora će prvo morati da investira u ljude, opremu i IT, i da pažljivo prati sprovođenje dogovorenih reformi. Prava korist od Plana rasta nije u finansiranju, već u sprovođenju reformi koje bi značajno unaprijedile ekonomiju Crne Gore,” rekao je Engstrom.
MINISTARSTVO EVROPSKIH POSLOVA