Reformska agenda Crne Gore za period 2024–2027 predstavlja ključni strateški dokument koji je dio Instrumenta EU za reforme i rast u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Njena osnovna svrha je ubrzanje ekonomskog rasta, jačanje institucionalne stabilnosti i ubrzavanje ekonomske konvergencije Crne Gore prema prosjeku Evropske unije. Agenda odgovara na ključne izazove crnogorske ekonomije, kao što su strukturne ranjivosti, mala i otvorena ekonomija i potreba za većom konkurentnošću, te predviđa reforme koje treba da doprinesu diversifikaciji ekonomije, povećanju investicija i unapređenju kvaliteta života građana.
Evropska komisija je 8. novembra 2023. godine predstavila novi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji ima za cilj ubrzanje ekonomskog razvoja regiona i njegovo približavanje jedinstvenom tržištu Evropske unije. Plan predviđa finansijsku podršku u iznosu od 6 milijardi eura za period 2024–2027, koja uključuje kombinaciju bespovratnih sredstava i povoljnih kredita. Za Crnu Goru je predviđeno ukupno 383,5 miliona eura, od čega 110 miliona eura bespovratnih sredstava i 273,5 miliona eura povoljnih kredita. Dio sredstava biće dodijeljen kao budžetska podrška, dok će ostatak biti usmjeren na finansiranje infrastrukturnih projekata kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir. Isplata sredstava planirana je u više tranši i zavisi od uspješnosti sprovođenja reformi definisanih Reformskom agendom.
Dokument je pripreman kroz intenzivan konsultativni proces sa Evropskom komisijom, Delegacijom EU u Crnoj Gori, resornim ministarstvima, akademskom zajednicom, poslovnim sektorom i civilnim društvom. Radni tim formiran početkom 2024. godine radio je na usklađivanju reformskih mjera sa evropskim standardima i strateškim dokumentima države. Nakon višemjesečnih konsultacija i revizija, dokument je tehnički usaglašen sa Evropskom komisijom u junu 2024. godine, a potom usvojen od strane Vlade Crne Gore u septembru, a od strane EK u oktobru 2024. godine.
Reformska agenda obuhvata reformske mjere u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalnu i energetsku tranziciju, razvoj ljudskog kapitala, te vladavinu prava i temeljna prava. Cilj reformi u oblasti poslovnog okruženja je pojednostavljenje administrativnih procedura, smanjenje neformalne ekonomije i unapređenje upravljanja državnim preduzećima. Digitalna i energetska tranzicija fokusira se na razvoj digitalne infrastrukture, implementaciju 5G mreže, jačanje sajber bezbjednosti i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva kroz dekarbonizaciju energetskog sektora. U oblasti razvoja ljudskog kapitala planirane su mjere za unapređenje obrazovnog sistema, povećanje zapošljivosti i socijalne inkluzije, dok reforme u oblasti vladavine prava imaju za cilj jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije i unapređenje zaštite ljudskih prava.