Kolaps bezvizne šengenske zone koštao bi Evropsku uniju do 1.400 milijardi evra u narednoj deceniji, navodi se u analizi njemačke Bertelsman fondacije.
Prema najgorem scenariju, u kom bi ponovno uvođenje kontrola na granicama EU podiglo troškove uvoza za tri odsto, Njemačka bi, kao najveća evropska ekonomija, imala izdatke od čak 235 milijardi eura između 2016. i 2025. godine, a Francuska do 244 milijarde eura, navodi se u analizi, a prenosi agencija Rojters.
Prema najblažem scenariju, kada bi troškovi uvoza porasli za jedan odsto, kraj šengenske zone bi koštao EU oko 470 milijardi eura u narednoj deceniji, dodaje se u studiji.
Troškovi bi, prema najtežem mogućem scenariju, porasli na 1.400 milijardi eura, ili oko deset odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) 28-člane EU.
“Ako se unutar Evrope vrate granične kontrole, ionako slabašan privredni rast će se naći pod dodatnim pritiskom”, izjavio je predsjednik Bertelsman fondacije, Art de Gojs.
Šengenska zona slobodnog kretanja je ustanovljena prije 30 godina, i trenutno je 26 država obuhvaćeno u potpunosti Šengenskim sporazumom, od kojih su 22 članice EU.
Ovaj bezvizni sistem se, međutim, u proteklih pola godine našao na udaru oštrih kritika, zbog ogromnog priliva migranata u Evropu, uglavnom sa Bliskog istoka i iz Afrike.
Kako bi ograničile priliv i osigurale bolju kontrolu ulaska migranata na njihove teritorije, većina država-članica Šengena je proteklih mjeseci uvela granične kontrole, što je izazvalo strah od kolapsa čitavog ovog sistema, navodi britanska agencija.
Izvor: Tanjug
