Pravovremeno i pažljivo planiranje investicija u infrastrukturu, uz podršku međunarodnih partnera i EU, posredstvom instrumenta kao što je Zapadnobalkanski investicijski okvir, jedan je od osnovnih preduslova za razvoj ekonomije Crne Gore i regiona, poručeno je na konferenciji Zapadnobalkanski investicijski okvir – iskustva i mogućnosti. Konferenciju su organizovali Ministarstvo evropskih poslova i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku EU.
Otvarajući konferenciju, ministar evropskih poslova Aleksandar Andrija Pejović je naglasio da je podrška EU pripremi i sprovođenju projekata posredstvom Zapadnobalkanskog investicijskog okvira važna za razvoj infrastrukture u oblastima saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, društvene djelatnosti i razvoj privatnog sektora, što doprinosi ispunjavanju važnih evropskih standarda u ovim oblastima.
„Korištenje sredstava i pretpristupni proces nije samo puko listanje dokumenata i strategija, nego i životna oblast koja građanima donosi konkretne koristi“, poručio je ministar Pejović.
On je ukazao da je u okviru osamnaest poziva za podršku pripremi projektne dokumentacije Crnoj Gori odobreno 35 nacionalnih projekta ukupne vrijednosti od oko 40 miliona eura. Naglasio je da je Crna Gora povukla 15% sredstava od 550 miliona eura koje je EU odobrila državama regiona u okviru Berlinskog procesa, što je posebno važno imajući u vidu da je njen udio u stanovništvu Zapadnog Balkana 3,5 odsto.
„To govori da naša administracija ima kapacitet da pripremi dobre projektne dokumentacije“, poručio je Pejović.
On je istakao da je EU, takođe, u kontekstu Berlinskog procesa odobrila 54 miliona eura za sufinansiranje tri infrastrukturna projekta ukupne vrijednosti 218 miliona eura, a Crna Gora planira da i u narednom periodu jednako posvećeno prijavljuje nove projekte kroz Zapadnobalkanski investicijski okvir i mehanizma Berlinskog procesa.
Ministarka ekonomije Dragica Sekulić kazala je da je od 35 projekata tehničke pomoći šest iz oblasti energetike.
“Mi smo u prethodnom periodu iskoristili 7 miliona eura tehničke pomoći za pripremu raznih projekata iz oblasti energetike. To su, prevashodno, projekti iz oblasti električne energije i prirodnog gasa“.
Podsjetila je da je posredstvom Zapadnobalkanskog investicijskog okvira odobreno 25 miliona bespovratne podrške za izgradnju Transbalkanskog elektroenergetsko koridora, odnosno izgradnju prenosne mreže kojom se obezbjeđuje povezivanje Crne Gore sa Srbijom i BiH. “To znači da je CGES 25 miliona eura manje morao da se zaduži ili manje svojih sredstava iskoristi za te namjene. A to znači da prilikom odobravanja tarifa tih 25 miliona eura nisu ušle u dozvoljeni prihod i da su za taj iznos manje tarife za prenos električne energije u Crnoj Gori”, kazala je ministarka Sekulić.
Ona je naglasila da korišćenje sredstava ne znači samo da smo dobili sredstva za realizaciju investicionih projekata, već da smo dovoljno zreli u ovoj oblasti da možemo da koristimo ta sredstva, što potvrđuju i svi izvještaju Sekretarijata Energetske zajednice.
„Uzimajući u obzir navedene rezultate dosadašnjih aktivnosti Ministarstva saobraćaja i pomorstva, evidentno je da je Crna Gora veoma posvećena političkoj i ekonomskoj saradnji u svim oblastima, kako bi doprinijela stabilnosti i razvoju Zapadnog Balkana. Naš cilj je i da u budućem periodu pokažemo da je naša država pouzdan partner i akter u političkim i društvenim događajima ovih prostora ali i šire“, poručio je ministar saobraćaja i pomorstva Osman Nurković.
On je istakao da sektor saobraćaja u Crnoj Gori prednjači u broju projekata koji su finansirani kroz ZIO jer je podržano 13 projekata vrijednosti 20 miliona eura.
„Ovakav vid podrške koji zemalja EU je od neprocjenjivog značaja za razvoj zemalja regiona i kvalitetniji život stanovništva. Omogućava i jačanje kapaciteta u Crnoj Gori, upoznavanje s procedurama EU, što za posljedicu ima bolju povezanost, kao direktan cilj Berlinskog procesa“, poručio je Nurković.
„Zapadnobalkanski investicioni okvir, kao zajednička inicijativa Evropske komisije, Banke za razvoj Savjeta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, a kasnije Njemačke razvojne banke i Svjetske banke i drugih bilateralnih donatora, se profilisao kao jedan od ključnih mehanizama kojim EU, kroz finansijsku podršku realizaciji strateških infrastrukturnih projektima u zemljama zapadnog Balkana daje zamajac i podstične političku odlučnost u procesu evropskih integracija, snažeći uporedo sve aspekte regionalne saradnje“, poručio je ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović.
On je naglasio da projektna orijentacija čini ovaj novi vid saradnje EU i država Zapadnog Balkana jedinstvenim izvorom novih investicija koje će imati značajan uticaj ne samo na državu korisnicu, u ovom slučaju Crnu Goru, već će kroz određene projekte direktno povezati kako zemlje regiona, tako i region s ostatkom Evrope.
Stalna predstavnica UNDP u Crnoj Gori Fiona Mekluni, istakla je važnost diskusije o postignutim rezultatima putem Zapadnobalkanskog investicijskog okvira, jer će poboljšati buduće korištenje Okvira i konkretne finansijske i tehničke pomoći u cilju ulaganja u infrastrukturu, energetsku efikasnost i razvoj privatnog sektora. Ulaganja su, dodala je, neophodna za značajno poboljšanje života građana Zapadnog Balkana.
“U svakoj od oblasti u kojoj je Crna Gora dobila bespovratna sredstva, ova podrška pomaže državi u postizanju ciljeva utvrđenih Nacionalnom startegijom održivog razvoja i ciljevima održivog razvoja sadržanim u Agendi 2030”, rekla je Mekluni.
Šef Sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori Herman Špic je podsjetio da je Crna Gora dobila 20 miliona eura u smislu tehničke pomoći za dva velika infrastrukturna projekta, izgradnju postrojenja za otpadne vode i rekonstrukciju željeznice, ali ukazao i da su neke šanse izgubljene, kao sredstva za Bijelo Polje i Ulcinj, čiji zahtjevi nijesu stigli u odgovarajućem roku. Istakao je da je značajan korak koji su obezbijedili nacionalni organi usvajanje jedinstvene liste infrastrukturnih projekata koje zemlja želi da realizuje u narednom periodu.
„Cifre možda izgledaju jako ambiciozno, čak i za zemlju koja ima stepen apsorpcije sredstava kao Crna Gora. Zato je neophodno dugoročno planiranje, strategijski pristup i vizija, pažljiva raspodjela ograničenih resursa i koordinacija sa donatorima“, poručio je on.
Učesnici konferencije su, u okviru dva panela, razmotrili rezultate projekata Zapadnobalkanskog investicijskog okvira i predstavili mogućnosti za korištenje ovog instrumenta, saglasivši se da je finansijska podrška EU važna za sufinansiranje investicija u infrastrukturu, kao i da će aktivnosti u narednom periodu biti usmjerene na intenziviranje učešća Crne Gore u okviru ovog instrumenta.
