Crnoj Gori je dodijeljeno dodatnih 21,9 miliona eura bespovratnih sredstva Evropske unije za pripremu i sprovođenje novih infrastrukturnih projekata, saopšteno je na sastanku Upravnog odbora Zapadnobalkanskog investicionog okvira.
Na 23. dvodnevnom sastanku Upravnog odbora Zapadnobalkanskog investicionog okvira, koji je održan online, učestvovala je glavna pregovaračica za vođenje pristupnih pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom Zorka Kordić.
Dodijeljena sredstva biće iskorišćena za dalju pripremu projektne dokumentacije i sprovođenje infrastrukturnih projekata. Najveći dio sredstava, 20,1 milion eura, odobreno je za projekat rekonstrukcije deset čeličnih mostova i gornjeg stroja pruge na dionici željezničke pruge Bioče-Podgorica. Ukupan budžet projekta je 40,2 miliona eura. Evropska unija je donirala polovinu sredstava, dok će ostatak biti finansiran kreditom Evropske investicione banke.
Dodatno, EU je podržala i pripremu projektne dokumentacije za tri projekta. Kada je riječ o daljoj rekonstrukciji željezničke pruge Bar-Vrbnica, 500.000 eura biće iskorišćeno za pripremu studije izvodljivosti, idejnog rješenja i procjene društvenog i uticaja na životnu sredinu za pripremu tenderske dokumentacije za rehabilitaciju električne mreže i uvođenje video nadzora. Pored toga, sa 350.000 eura će biti podržan projekat pripreme studije izvodljivosti i glavnog projekta za drugu fazu unapređenja sistema upravljanja otpadnim vodama u opštini Pljevlja kroz širenje kanalizacione mreže. Unapređenje vodosnadbijevanja i odvođenja otpadnih voda u opštini Ulcinj je podržano sa 975.000 eura bespovratne podrške EU, kako bi se za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i prateće infrastrukture ažurirala studija izvodljivosti sa procjenom društvenog i uticaja na životnu sredinu i pripremila tenderska dokumentacija.
U dijelu sastanka posvećeniom strategijama i politikama ovog instrumenta, evropski komesar za susjedstvo i pregovore o proširenju Oliver Varhelji je istakao da proširenje EU na region Zapadnog Balkana ostaje ključna politika Evropske unije. Potvrda toga je upravo i dodatna podrška za infrastrukturne projekte u regionu Zapadnog Balkana, ali i podrška opredijeljena u kontekstu epidemije virusa COVID-19.
Varhelji je ponovio da će se buduća podrška Evropske unije bazirati na prioritetima definisanim Ekonomskim i investicionim planom koji je nedavno usvojen. Naglasio je da podrška od 9 milijardi eura predviđena ovim planom predstavlja ambiciozan, ali veoma ostvariv plan da države Zapadnog Balkana brže dostignu standard država članica EU.
Kordić je zahvalila na odoborenoj dodatnoj finansijskoj podršci Crnoj Gori i naglasila da će Vlada nastaviti s posvećenim radom po pitanju pripreme investicija u infrastrukturu. Snažna podrška Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija investicijama u kapitalne projekte u oblastima saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine, uključujući ulaganja u poljoprivredu i proizvodnju hrane i najavljenu podršku EU malim i srednjim preduzećima je najbolji način da se države Zapadnog Balkana osnaže u procesu ekonomskog oporavka.
,,Crna Gora je snažno posvećena unapređenju saradnje sa Evropskom unijom u ovim oblastima, uz namjeru Vlade da osnaži sistem planiranja i pripreme investicija u infrastrukturu. Uvjeravam Vas da ćemo u narednom periodu uložiti sve dostupne resurse i kapacitete kako bismo u što većem obimu iskoristili dostupna bespovratna sredstva Evropske unije“, poručila je Kordić članovima Upravnog odbora.
KANCELARIJA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE
