Naslovnica Info Intervjui Dačić: Da jednog dana budemo zajedno u Evropskoj uniji

Dačić: Da jednog dana budemo zajedno u Evropskoj uniji

Prvi potpredsjednik Vlade Srbije i ministar vanjskih poslova Ivica Dačić ocijenio je u intervjuu Pobjedi da su odnosi Srbije i Crne Gore značajno bolji nego u prethodnom periodu.

“Mislim da treba prijateljski i otvoreno razgovarati o svim pitanjima, rešavati ih i biti praktičan na tom putu. Naravno, voleli bismo da jednog dana budemo zajedno u Evropskoj uniji” poručio je Dačić.

Govoreći o otvorenim pitanjima između dvije države, srpski šef diplomatije napominje da bi trebalo riješiti pitanje direktnog platnog prometa, jer svi gube značajna sredstva time što daju proviziju raznim poslovnim bankama.

Potpredsjednik Vlade Srbije je kazao da je teško naći kompromis o dvojnom državljanstvu, jer Crna Gora nije raspoložena za to.

POBJEDA: Da li se posjeta srpskog premijera Aleksandra Vučića SAD može protumačiti kao približavanje Srbije Zapadu, jer je potrebna podrška Amerike na putu ka Evropskoj uniji, uprkos tome što zagovarate dobre odnose sa Rusijom?

DAČIĆ : Mislim da je to samo nastavak naše politike. Na spoljno-političkom planu imamo nekoliko prioriteta. Prvi je ulazak Srbije u Evropsku uniju, drugi je razvoj odnosa sa najvažnijim političkim akterima na međunarodnoj sceni. Tu pre svega spadaju naši tradicionalni prijatelji kao što su Rusija, Kina i čitav niz zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike sa kojima su Srbija i bivša Jugoslavija imale izuzetno prijateljske odnose, ali i odnosi sa zemljama sa kojima smo imali određene konflikte i sukobe u proteklom periodu. Smatramo da sa Nemačkom, SAD, Francuskom, Velikom Britanijom takođe treba obnoviti dobre odnose. I, naravno, četvrti prioritet jesu odnosi u regionu. Mislim da smo uspeli za ove dve-tri godine koliko postoji koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije koju vode Aleksandar Vučić i ja značajno da promenimo međunarodnu poziciju Srbije. U tom smislu treba gledati na ovu posetu.

POBJEDA: Srbijaje početkom ove godine usvojila IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva) što predstavlja najviši oblik saradnje sa NATO. Vi ste tada izjavili da je to najdalji korak koji će Srbija učiniti ka NATO -u i da Vas IPAP ne obavezuje da postanete članica. S obzirom na to da ste okruženi članicama NATO-a i da se Srbija nalazi na turbulentnom Balkanu, da li je u budućnosti moguće ostati vojno neutralan?

DAČIĆ : Svaka država ima nacionalni interes i treba poštovati stav svake države u odnosu na međunarodne organizacije, vojne ili političke kojima ta država želi da se pridruži. Srbija je odabrala put vojne neutralnosti. To je, na neki način, nastavak politike koju je vodila bivša Jugoslavija. Mi nikad nismo bili članovi vojnih blokova, nismo ni sada, ni NATO-a, ni Organizacije za kolektivnu bezbednost koju vodi Ruska Federacija. Mi ćemo nastaviti sa politikom vojne neutralnosti. Međutim, Srbija kao zemlja koja želi da bude faktor stabilnosti na Balkanu, uspostavlja dobre odnose sa svim međunarodnim strukturama, shvatajući značaj NATO-a, naročito za stabilnost i bezbednost na Kosovu i Metohiji, imajući u vidu da se NATO pojavio kao jedan od garanta implementacije Briselskog sporazuma u delu sporazuma u kojem se govori o tome da ne mogu bilo kakve albanske oružane formacije da dolaze na sever Kosova bez saglasnosti NATO-a, odnosno KFOR-a. U tom smislu, Srbija je došla do nivoa najvišeg stepena saradnje sa NATO-om, koji jedna zemlja koja ne želi da bude članicamože da ostvari. To je tzv. IPAP i mi ćemo tu saradnju nastaviti sa željom da doprinese regionalnoj stabilnosti.

POBJEDA: Oštro ste kritikovali odluku Višeg suda u Beogradu o rehabilitaciji Draže Mihailovića, navodeći daje sramna i da samo produbljuje podjele. Kakve su, zapravo, posljedice ove odluke i da li može uticati na evropski put Srbije?

DAČIĆ: Ne može imati uticaj na evropski put Srbije. Mislim da je to najmanje važno. Najvažnije je da Srbija kao zemlja koja ima slobodarske, antifašističke tradicije jasno odvoji šta je saradnja sa okupatorom od antifašističke borbe. Mene ne interesuje kako se ko zove, mene interesuje pitanje istorijske istine. U pravnom smislu, rehabilitacija se ne odnosi na to da li je on kriv ili ne, nego na sudski proces. Ja sam dovodio u pitanje to što je istaknuto da Draža Mihailović nije imao prava na žalbu. To isto nijesu imali ni učesnici Nirnberškog procesa, pa danas niko ne osporava Nirnberški proces. Ako je Pavle Đurišić dobio gvozdeni krst od Hitlera, nikakva rehabilitacija ga ne može osloboditi te odgovornosti. Sa tog aspekta mislim da je pozicija Vlade Srbije, koja nije u tome učestvovala, takva da mi apsolutno podržavamo antifašističke tradicije.

POBJEDA: Kako ocjenjujete odnose Crne Gore i Srbije?

DAČIĆ: Odnosi su značajno bolji nego u prethodnom periodu. Mislim da treba prijateljski i otvoreno razgovarati o svim pitanjima odnosa Srbije i Crne Gore, rešavati ih i biti praktičan na tom putu. Naravno, voleli bismo da jednog dana zajedno budemo u Evropskoj uniji.

POBJEDA: Ima li naznaka o uspostavljanju direktnog platnog prometa između dvije države? O dvojnom državljanstvu ne postoji kompromis?

DAČIĆ: Ovde je u pitanju naša želja da bude dvojno državljanstvo, ali Crna Gora nije raspoložena za takvo nešto. Mislim da je teško očekivati da se napravi kompromis, imajući u vidu da su udaljene strane u tom pogledu. Kada je reč o platnom prometu, to je tema koju pominjem već godinama i mislim da bi to pitanje trebalo da se reši, jer svi gube značajna sredstva time što daju proviziju raznim poslovnim bankama, umesto da taj promet bude direktan. Maja ĐURĐIĆ

Međunarodna zajednica ne uviđa probleme u Makedoniji i Ukrajini

POBJEDA: Sa pozicije predsjedavajućeg OEBS-a, rekli ste na 2BS forumu u Budvi da međunarodna zajednica nije obratila dovoljno pažnje na dešavanja u Makedoniji. Koje mehanizme treba primijeniti da se pojača stabilnost i bezbjednost Balkana?

DAČIĆ: Međunarodna zajednica u celini nije dovoljno posvetila pažnju problemu koji Makedonija ima, a to je odsustvo perspektive. Ali, to nije samo sindrom Makedonije. Tako je bilo u Ukrajini i na drugim mestima. Međunarodna zajednica ne uviđa dovoljno u čemu je problem

i pokazalo se da sistem takozvanog ranog upozorenja na moguće probleme ne funkcioniše. Zato je u budućnosti potrebno mnogo više promišljanja i realne analize situacije u pojedinim regionima.

Bezbednosne službe predstavljaju jedan od tih mehanizama izvor podataka, ali drugi izvor jeste svakako politička analiza i realno sagledavanje situacije i iznalaženje optimalnih rešenja koja ne zavise od simpatija i antipatija prema nekim zemljama u regionu. Na taj način bi sprečili sukobe u budućnosti.

Izvor: Pobjeda

Saopštenja

Lista predstavnika NVO koji su predloženi za člana/icu Radne grupe za pregovaračko poglavlje 2...

0
Na osnovu člana 8 Uredbe o izboru predstavnika nevladinih organizacija u radna tijela državne uprave i sprovođenju javne rasprave u pripremi zakona i strategija...

Lista predstavnika NVO koji su predloženi za člana/icu Radne grupe za  pregovaračko poglavlje 19...

0
Na osnovu člana 8 Uredbe o izboru predstavnika nevladinih organizacija u radna tijela državne uprave i sprovođenju javne rasprave u pripremi zakona i strategija...

Uz podršku EU u Kotoru otvoren kreativni hab 

0
Restauracijom objekta nekadašnjeg zatvora u Starom gradu, u okviru projekta „Prekogranična razmjena sa ciljem razvoja kulture i kreativnih industrija – 3C”, u Kotoru je...

Bijelo Polje uspješno u sprovođenju EU projekata

0
„Projekat pristupanja EU je projekat svih nas. Vlada formalno vodi projekat, ali u njemu moraju da učestvuju svi, kako u smislu obaveza tako i...

Lista predstavnika NVO koji su predloženi za člana/icu Radne grupe za pregovaračko poglavlje 7...

0
Na osnovu člana 8 Uredbe o izboru predstavnika nevladinih organizacija u radna tijela državne uprave i sprovođenju javne rasprave u pripremi zakona i strategija...