Naslovnica Info Press info Dvadeset godina u EU: Iskustva Austrije, Finske i Švedske

Dvadeset godina u EU: Iskustva Austrije, Finske i Švedske

Austrija, Finska i Švedska postale su punopravne članice Evropske unije prije dvadeset godina, 1995.

U sve tri zemlje bilo je različitih dilema prije nego što je donijeta odluka o kandidaturi za članstvo, ali jedna im je stvar bila zajednička: potreba da se sa izazovima budućnosti u sve globalizovanijem svijetu suoče sa većom grupom zemalja koje dijele zajedničke osnovne vrijednosti u svim raznorodnim političkim sferama.

Danas, nakon dvadeset godina članstva u Uniji, došao je trenutak da sumiramo šta je to značilo za naše zemlje i da svoje iskustvo podijelimo sa zemljama koje su odabrale isti put u budućnost. Kada su se Austrija, Finska i Švedska pridružile Evropskoj uniji, polazište sve tri zemlje bilo je slično.

Do 1989. bile su „periferija zapadne Evrope“. Padom gvozdene zavjese 1989. otvorile su se i granice prema istočnim susjedima i nove mogućnosti. Građani Austrije, Finske i Švedske bili su spremni da te mogućnosti iskoriste i apsolutnom većinom izglasali su da se pridruže evropskoj porodici.

Da li je članstvo u Evropskoj uniji ispunilo očekivanja naših građana? Pogledamo li skorašnje ankete koje je sprovela Evropska komisija, čini se da je odgovor potvrdan.

U sve tri zemlje većina građana, njih 90 odsto, ima pozitivan stav prema Uniji i „osjećaju se Evropljanima”. Naravno da su mnogi građani nezadovoljni određenim aspektima evropskih integracija.

Smatraju da Evropska unija više pruža velikim korporacijama nego socijalnim potrebama građana, ili da Evropa premalo čini u oblastima poput vanjske politike i migracija. Jasno je da će Evropa morati da se suoči sa tim izazovima i na tome intenzivno radimo.

Ali šta evropski projekt čini toliko privlačnim za naše građane, uprkos kritikama? Osim faktora da se osjećaju Evropljanima, Evropska unija građanima svakako pruža i konkretne prednosti.

Mir i stabilnost. Mir, najvažniji aspekt evropske integracije, vrijednost koja se mora njegovati kroz pravosuđe i povjerenje, a to je upravo srž Evropske unije kao zajednice zasnovane na vladavini prava i saradnji.

Za mnoge Evropljane ta se prednost podrazumijeva i stoga se često o njoj ni ne govori. Ali ako samo pogledamo mnogobrojna žarišta sukoba u svijetu, spoznaćemo nemjerljive prednosti koje evropski mirovni projekt donosi.

Tu su i rast i razvoj. Očekivalo se da će EU pospješiti rast u našim zemljama, što se zaista i dogodilo. U Austriji je nedavna studija pokazala da je zahvaljujući članstvu u Uniji rast BDP-a veći za skoro jedan odsto godišnje, a nezaposlenost manja za 0,7 procenata.

U Švedskoj su realni prihodi povećani za čitavih 44 odsto. Finska, koja je početkom devedesetih bila u teškoj recesiji, nakon pristupa Evropskoj uniji brzo se oporavila i tokom 25 godina iz top 30 evropskih zemalja dospjela u top tri u ključnim sferama poput obrazovanja, inovacija i konkurentnosti.

Slijede sloboda i mogućnosti. Da bi obezbijedila mir i pospješila rast, Evropska unija je u ogromnoj mjeri povećala stepen slobode među zemljama članicama.

Sloboda kretanja i slobodan protok dobara pružili su svim Austrijancima, Fincima i Šveđanima velike mogućnosti. Ta sloboda odnosi se i na studente.

Zahvaljujući programu razmjene studenata „Erazmus“ oko 200.000 njih iz sve tri zemlje studiralo je negdje drugo u Evropi.

Zahvaljujući zajedničkim regulativama, proizvođači iz naših zemalja robu mogu prodavati bilo gdje na zajedničkom tržištu, a kupci imaju mogućnost izbora gdje će je kupiti.

I poslije naše tri zemlje, Evropska unija nastavila je da se širi. Pristupilo joj je 12 zemalja istočne, centralne, južne i jugoistočne Evrope.

Prijemom Hrvatske 2013. godine EU je jasno potvrdila opredijeljenost da podrži evropsku perspektivu svih zemalja zapadnog Balkana.

Srbija je zemlja sa statusom kandidata, a pregovori o pristupu započeli su u januaru 2014. godine. Svakako da usvajanje pravila i standarda Evropske unije nije jednostavan zadatak, kroz to iskustvo prošle su i Austrija, Finska i Švedska.

Za to su potrebne reforme ne samo zakona nego i pravosudne i političke prakse. Srbija je na dobrom putu, a mi smo spremni da joj pomognemo kako bi postala punopravna članica Unije.

Veoma je pozitivna činjenica da sve zemlje zapadnog Balkana streme ka tome da ujedine snage u zajedničkom evropskom okviru.

Hajde da zajedno nastavimo tim putem i da sljedećih 20 godina bude uspješno ne samo za Austriju, Finsku i Švedsku već i za Srbiju i njene susjede.

Autori: Ministar vanjskih poslova Austrije Sebastijan Kurc, Ministar vanjskih poslova Finske Erki Tuomija i Ministarka vanjskih poslova Švedske Margot Valstrom

Izvor: Pobjeda

Saopštenja

2,6 miliona eura za korisnike Poziva u okviru Programa prekogranične saradnje Crna Gora –...

0
Vrijedne prekogranične inicijative koje Crna Gora i Republika Albanija zajednički realizuju od 2008. godine, kroz Program koji finansira Evropska unija, ukazuju na uspješnost sveukupnog...

Francuska pozdravlja geostratešku orijentaciju Crne Gore ka EU

0
Francuska pozdravlja geostratešku orijentaciju Crne Gore ka Evropskoj uniji i opredijeljena je da podrži suštinsku reformu vladavine prava i pripremu zemlje za kompleksne obaveze...

Svečanost povodom uručivanja sertifikata korisnicima projekata Drugog poziva u okviru Programa Crna Gora-Albanija

0
Kancelarija za evropske integracije, u saradnji sa Ministarstvom za Evropu i vanjske poslove Republike Albanije i Direktoratom za finansiranje i ugovaranje sredstava EU pomoći...

Podrška Francuske u koordinaciji evropskih poslova

0
„Strateško opredjeljenje Vlade Crne Gore je izgradnja društva zasnovanog na vladavini prava i punopravno članstvo u EU“, poručila je glavna pregovaračica, Zorka Kordić. Kordić, u...

Omogućiti snažnije uključenje lokalnih samouprava u proces proširenja EU

0
Institucije Evropske unije trebalo bi da imaju na umu da lokalne uprave, kao servisi građana, u procesu proširenja moraju imati zapaženu ulogu, jer su...