Evropska komisija (EK) povećala je, u novim, proljećnim prognozama, procjenu rasta crnogorske ekonomije u ovoj godini na 3,3 odsto.
U novim proljećnim ekonomskim prognozama, u koje je agencija Mina-business imala uvid, projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore, povećana je sa tri odsto, koliko je prognozirano u prethodnim zimskim prognozama.
Rast crnogorske ekonomije povećan je i za narednu godinu, sa 3,7 odsto na 3,9 odsto.
Rast u prošloj godini prognoziran je na 1,4 odsto.
U izvještaju EK navedeno je da bi stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori u ovoj godini trebalo da iznosi 17,3 odsto, a u narednoj 16,1 odsto.
Prema projekcijama, javni dug će ove godine iznositi 62 odsto, a u narednoj će porasti na 65,7 odsto BDP-a.
Očekuje se da će budžetski deficit ove godine biti 4,5 odsto, a naredne četiri odsto.
Za ovu godinu EK prognozira Crnoj Gori inflaciju od 1,2 odsto, a za narednu 1,8 odsto.
U dijelu izvještaja posvećenom Crnoj Gori, navedeno je da je nekoliko faktora doprinijelo smanjenju rasta u prošloj godini, uključujući negativne efekte poplava u susjednim državama, kašnjenja nekih važnih investicionih projekata i slabija nego što se očekivalo eksterna tražnja.
Generalno, privatna potrošnja i bruto investicije u dugotrajnu imovinu (GFCF) bili su, kako se dodaje, glavni pokretači rasta u prošloj godini.
Metodološka revizija podataka o BDP-u koju je radio državni zavod za statistiku Monstat, kako je navedeno, može rezultirati nekom uzlaznom revizijom BDP-a u prošloj godini od trenutne procjene Komisije od 1,4 odsto do oko dva odsto.
“Ključni pokretači ekonomskog rasta identifikovani u zimskim prognozama nastavili su da podržavaju ekspanziju ekonomske aktivnosti u ovoj godini. Kao rezultat, rast može dostići tri odsto i vodi postepeno iznad toga u narednoj godini, na račun četvorogodišnje gradnje autoputa, vrijedne oko 20 odsto BDP-a, kao i već otpočetih radova na nekoliko turističkih rizorta”, navodi se u izvještaju.
U EK kažu da izgleda i da privatna potrošnja jača, zahvaljujući skromnom oporavku kreditnog rasta što je stimulisano ulaskom tri nove banke na tržište i implementacijom domaće strategije banaka za smanjenje nekvalitetnih kredita.
U izvještaju se navodi da će se neriješena pitanja u vezi sa aluminijumskim preduzećem i “kapitalnim remontom” u Željezari, koji je u toku, razvlačiti tokom ove godine, odlažući oporavak akcija do naredne.
“Deficit tekućeg računa će se proširiti u narednim godinama podstaknut unutrašnjom potražnjom i jakom uvoznom zavisnošću od investicija, dok industrijska proizvodnja ostaje slaba”, navodi se u izvještaju.
U ovoj godini, rad na nekoliko turističkih rizorta i izgradnja autoputa vrijedni su oko sedam i pet odsto BDP-a. Slični, ako ne i viši, iznosi mogu se očekivati u narednoj godini takođe podstaknuti uvozom koji se odnosi na gradnju i proširenjem trgovinskog deficita.
“Rani pokazatelji govore da broj turista u ovoj godini može da raste, sugerišući da stanje usluga može biti bolje nego godinu ranije, sa pozitivnim prelivanjem efekata od trgovine na malo, prevoza, smještaja i usluga”, kazali su iz EK.
Sa druge strane, rast broja stranih radnika će imati negativan efekat na faktore prihoda. Finansiranje eksternog deficita podržano je srednjeročno prilivom stranih direktnih investicija (SDI), većinom u nekretnine i turizmu, zajedno sa kreditom kojim se obezbjeđuje finansiranje autoputa, koji uključuje šest godina grejs perioda.
“Ubrzana ekonomska aktivnost bi trebalo da omogući dalja poboljšanja uslova na tržištu rada. Međutim, još nije jasno u kojoj mjeri lokalna radna snaga može imati koristi s obzirom na njenu ograničenu mobilnost i sklonost poslodavaca za jeftinijom radnom snagom. Osim toga, ugovor o izgradnji autoputa predviđa da 70 odsto posla realizuju kineske kompanije”, podsjetili su iz EK.
Prošla godina okarakterisana je deflatornim trendovima, uglavnom odražavajući produženi pad u hrani i cijenama nafte, dvije stavke koje su najskuplje u korpi potrošača.
“Preliminarni podaci za ovu godinu signalizuju kraj deflacije. Dalje ubrzanje inflacije može se očekivati u drugoj polovini godine, imajući koristi od niske osnovice efekata cijena nafte. Oporavak privatne potrošnje i zaposlenost mogu dalje ojačati potrošačke cijene u narednoj godini”, smatraju u EK.
Iz EK su ocijenili da će finansiranje autoputa biti izazov za fiskalnu stabilnost.
“Na osnovu grubih preliminarnih podataka iz kapitalnog budžeta, projektujemo nivoe deficita budžeta i javnog duga iznad granica crnogorskih fiskalnih pravila od tri odsto i 60 odsto BDP-a za ovu i narednu godinu. Ipak ove prognoze se mogu pogoršati u slučaju nepredviđenih troškova prekoračenja”, naveli su iz EK.
Takođe, fiskalna pozicija opština takođe izgleda posebno izložena, sa rastućim potencijalnim obavezama koje se odnose na nerealizovana plaćanja svojim dobavljačima ali i Poreskoj upravi.
Agencija Mina-business
