Glavni cilj Interreg MED programa je podsticanje održivog razvoja na području Mediterana podsticanjem inovativnih koncepata i praksi, i razumnom upotrebom resursa, te podržavanjem društvene integracije kroz pristup zasnovan na saradnji.
Toplina sunca, azurno plavo more, ukus maslina, mirisni začini, i topli temperament ljudi su samo neke od ljepota koje su Mediteran učinile jednom od najatraktivnijih turističkih destinacija na svijetu. Ipak, ispod azurne površine kriju se ozbiljni izazovi, koji potencijalno mogu ugroziti mediteransko nasleđe za buduće generacije. U svrhu rešavanja ovih izazova, Evropska unija je postavila prioritete i kreirala programe saradnje, a jedan od njih je i Interreg Mediteranski transnacionalni program, koji je započeo treću perspektivu svog trajanja.
Program pokriva područje sjevernog Mediterana, protežući se od Portugala do Grčke, obuhvatajući Kipar i Maltu. Dio ovog vibrantnog nasleđa je i Crna Gora, koja čini jednu od 13 članica Interreg MED programa. “U samom srcu Mediterana”, aktivno učestvujući u turističkom ritmu područja, Crna Gora je kroz 28 projekata dobila priliku da ojača svoje kapacitete, stekne znanja i vještine, ali i pokaže svoja umjeća kroz saradnju sa partnerima iz zemalja članica Evropske unije.
Geografija Mediterana je takva da se većina izazova ne mogu podijeliti na ‘’naše’’ i ‘’njihove’’. Zato transnacionalno uređenje Programa omogućava svim državama učesnicama, da se zajednički uhvate u koštac sa izazovima poput jačanja inovacija, rasta nisko-karbonske ekonomije, zaštite prirodnih i kulturnih resursa, i upravljanja Mediteranom. Ovi izazovi ujedno predstavljaju četiri programska prioriteta, koji određuju tematiku projekata MED programa.
Crna Gora učestvuje u 28 od ukupno 126 projekata. Ako ovaj broj uporedimo sa jedanaest projekata iz prethodne perspektive 2007-2013, očigledno je se da su crnogorske institucije i organizacije prepoznale vrijednost učešća u projektima MED programa, ali i stekle iskustvo i kontakte potrebne za pozicioniranje na mapi partnera u perspektivi 2014-2020. Iako svaka perspektiva zahtijeva drugačije prioritete, različite više po specifičnosti svojih ciljeva, a manje po tematici, interesantno je primijetiti dinamiku interesovanja naših partnera. U prošloj perspektivi, Crna Gora je učestvovala u samo dva projekta na temu inovacija, dok su u perspektivi 2014-2020 crnogorski partneri povećali učešće na 9 projekata ovog prioriteta. Prioritet Zaštita prirodnih i kulturnih resursa, podrazumjeva specifične ciljeve Održivi turizam i Zaštitu biodiverziteta. S obzirom na činjenicu da je turizam najznačajnija privredna grana u Crnoj Gori, kao i na bogatu floru i faunu naše zemlje, ni malo ne iznenađuje veliko interesovanje za ovaj prioritet kroz obje perspektive. Crnogorski partneri se bave izazovima očuvanja našeg prirodnog i kulturnog nasleđa kroz ukupno devet projekata u perspektivi 2014-2020.
Imajući na umu prirodu Crne Gore, važnost očuvanja životne sredine, ali i Zeleni dogovor, kao okosnicu politike Evropske unije, interesantno je pogledati i prioritet Nisko-karbonska ekonomija. Iako naši partneri sprovode svega tri projekta, njihov doprinos je od izuzetnog značaja. Opština Kotor, sa Lukom Kotor kao pridruženim partnerom, je sprovela projekat SUMPORT, kroz koji je ovaj grad dobio biciklističku stazu sa vertikalnom signalizacijom od svetog Stasija do luke. Uz stazu su postavljena i dva parkirališta za bicikla i četiri pametne multifunkcionalne klupe. Odlukom o regulisanju saobraćaja na teritoriji opštine Kotor, ova dionica puta je proglašena jednosmjernom, čime su biciklisti dobili bezbjedne uslove za vožnju. Doprinos nisko-karbonskom transportu u lučkim gradovima, dat je i kroz projekat EenerNETMob. Zahvaljujući ovom projektu Crna Gora je postala dio Međuregionalne mreže elektromobilnosti, a u Luci Bar je izgrađena stanica za punjenje električnih vozila i nabavljen je jedan elektro-automobil. Predstavnici Luke Bar su prepoznali važnost unapređenja usluga drumskog i pomorskog transporta, i povezivanja na transnacionalnom nivou. Istovremeno je dat doprinos konkurentnosti i povećanoj upotrebi obnovljivih izvora energije. Treći projekat COMPOSE, koji je sproveo Institut za strateške studije i prognoze, dao je doprinos povećanju kapaciteta održivih izvora energije. Aktivnost sprovedena u Crnoj Gori je podrazumjevala izradu metodologije, zasnovane na identifikaciji i analizi potencijala Vjetroparka Krnovo, i to kako u kontekstu doprinosa ekonomiji i obnovljivim izvorima, tako i cjenovne politike.
Preostalih 25 projekata se pretežno bavi pitanjima održivog turizma, sezonalnosti, upravljanjem zaštićenim morskim područjima, morskim nadzorom, inovacijama plavog rasta, i sličnim temama. Izdvojimo nadzor mora, kao važan zajednički izazov. Upotreba sistema i alata koji obezbjeđuju informacije korisne za nadzor, a potom kreiranje zajedničkih baza podataka radi boljeg praćenja promjena na moru, su od izuzetne važnosti za bolje zajedničko upravljanje Mediteranom. Razne prijetnje, od vremenskih uslova, zagađenja i sa obale i sa mora, iziskuju konstantnu saradnju i dijeljenje rezultata. Radi obezbjeđivanja boljeg upravljanja ovim rezultatima ali i Mediteranom, što podrazumjeva izmjenu i unapređenje politika na nacionalnom nivou, kreiran je projekat PANORAMED. Preciznije je reći da je PANORAMED platforma za upravljanje koja podržava proces jačanja i razvoja okvira multilateralne saradnje u mediteranskom regionu radi zajedničkih odgovora na zajedničke izazove i mogućnosti. Učestvuju sve zemlje članice Programa, i bave se osmišljavanjem i sprovođenjem stalnog dijaloga i procesa donošenja odluka na nivou nacionalnih i regionalnih vlasti. PANORAMED uključuje relevantne zainteresovane strane, programe, organizacije i mreže koje djeluju na Mediteranu. U ovom projektu učestvuju sve zemlje članice MED programa.
PANORAMED, kao i specifična programska arhitektura, govore u prilog tome da je u fokusu MED programa usmjeravanje i dijeljenje rezultata. Saradnja na nivou Mediterana, uz podršku ostalih instrumenata kohezione politike Evropske unije, stvara uslove za koordinisano upravljane rezultatima. Dok mediteranske institucije i organizacije posvećeno rade na tome, građani i turisti mogu da uživaju u ljepotama sjevernog Sredozemlja, imajući na umu da su aktivni učesnici njegovog očuvanja.
https://sumport.interreg-med.eu/
https://enernetmob.interreg-med.eu/
https://compose.interreg-med.eu/
https://governance.interreg-med.eu/
PIŠE: Borka Lješković, nacionalna kontakt osoba za Interreg Mediteranski program
