Unilateralno korišćenje eura u Crnoj Gori moraće da bude propisno procijenjeno tokom tekućih pregovora o pridruživanju EU, kada se otvori Poglavlje 17, saopštio je član Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB), Benoa Kuri.
On je kazao da ECB nije nadležna za to pitanje, već je to nadležnost Evropske komisije (EK).
“Razgovaraćemo o tome kada dođe vrijeme, odnosno kada se u pregovorima o pridruživanju otvori Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna unija“, rekao je Kuri na konferenciji za novinare povodom završetka Programa tehničke saradnje sa Centralnom bankom Crne Gore (CBCG) na putu ka članstvu u Evropskom sistemu centralnih banaka (ESCB).
On je dodao da podrška tom Programu ne prejudicira poziciju ECB, niti EU u smislu implikacija po ugovore EU i na monetarni režim u Crnoj Gori.
„Možemo samo da razmišljamo o budućim rješenjima. Postoje određene specifičnosti Crne Gore. Neophodno je da se ispoštuju određeni uslovi. Moramo da vidimo koji je pravni okvir EU, poštujemo ugovore i rokove vezano za pregovore, ali i princip jednakosti“, rekao je Kuri.
On je podsjetio da Crna Gora nema nacionalnu valutu, što CBCG čini specifičnim slučajem.
„Crna Gora je prvo koristila njemačku marku, a onda je u specifičnom političkom i istorijskom momentu, koji mi priznajemo, počela da koristi euro. Međutim, unilateralno korišćenje eura u Crnoj Gori u potpunosti se razlikuje od bilo kakvog posebnog odnosa sa eurozonom“, naveo je Kuri.
On je dodao da je, prema ugovorima EU, usvajanje eura krajnji cilj strukturne konvergencije u okviru multilateralnog okvira.
Kuri je poručio da će CBCG morati da ispuni sve relevantne standarde kako bi mogla da adekvatno funkcioniše u okviru ESCB. Jake, stabilne i nezavisne institucije su, prema njegovim riječima, preduslov zdrave makroekonomske politike i finansijske stabilnosti, što je u interesu Crne Gore, ali i EU.
„Da bi se ostvarila korist od članstva u EU, zemlje članice moraju da postignu održivu konvergenciju. Potrebno je preduzimati stalne napore u smislu fiskalnih, finansijskih i strukturnih politika“, kazao je Kuri.
On smatra da će centralne banke svemu tome dati najbolji doprinos ukoliko obezbijede cjenovnu sigurnost i fokusiraju se na svoj mandat.
Kuri je naveo da će priliv kapitala iz EU pomoći ekonomijama zapadnog Balkana da ostvare napredak i bolji životni standard građana, uz odgovarajuće domaće politike. On smatra da će se sve više veza uspostavljati zahvaljujući bankarskoj uniji, koja se osniva u EU.
„Novi institucionalni sistem obuhvata nove odgovornosti ECB, koja će postati bankarski supervizor cjelokupne eurozone. Uspostavljanje jedinstvenog supervizorskog mehanizma konsoliduje naše odnose sa zapadnim Balkanom u svjetlu vlasničke strukture bankarskog sektora“, saopštio je Kuri.
On je dodao da će ECB istovremeno postati supervizor dobrog dijela bankarskog sektora u Crnoj Gori i regionu.
Kuri je guverneru CBCG, Milojici Dakiću, uručio izvještaj o analizi potreba, koji predstavlja detaljnu analizu nalaza Programa, u kojem se ocjenjuje da je CBCG ostvarila napredak u usklađivanju praksi i politika sa standardima EU u nekoliko oblasti. U izvještaju su date i preporuke za dalje unaprijeđivanje.
Šef Sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori, Andre Lys, kazao je da ni jedna ekonomija zapadnog Balkana ne funkcioniše u potpunosti kao tržišna.
„Nivoi deficita i javnog duga se povećavaju, što zemlje regiona čini ranjivim. Njihova konkurentnost je oslabljena, zbog čega su neophodne reforme i to u obrazovanju, vladavini prava, ali i po pitanju vraćanja povjerenja investitora“, rekao je Lys.
On je poručio da je nove investicije moguće privući ukoliko država poboljša investicionu klimu i kreira uslove za održivi rast. Ekonomsko upravljanje je, prema njegovim riječima, jedan od ključnih prioriteta svih zemalja kandidata, koji je neopodno uspostaviti.
„Buduće članstvo u EU i ESCB zahtijeva od CBCG da identifikuje i riješi sopstvene slabosti, na primjer u oblasti ljudskih resursa, i da uskladi postojeću regulativu sa evropskom“, poručio je Lys.
On je dodao da je CBCG usvojila određeni broj relevantnih međunarodnih standarda, ali da postoji potreba da se razvijaju kapaciteti u oblasti konsolidovane supervizije i efikasne interakcije sa regulatorima u bankarskom sektoru u drugim državama.
„Pred CBCG su preporuke i izazovi. CBCG treba da razvije kapacitet ljudskih resursa, jezik, poznavanje zahtjeva EU i da poboljša međusektorsku saradnju i informacioni sistem“, naveo je Lys.
On je dodao da su rezultati ostvareni realizacijom Programa važan temelj za novi pristup ekonomskom upravljanju, koje će doprinijeti poboljšanju investicione klime, konkurentnosti i rasta.
Dakić je saopštio da je CBCG u visokom stepenu uskladila regulativu sa evropskim direktivama i da će u narednom periodu nastaviti aktivnosti na harmonizaciji zakonodavstva sa regulativom EU u oblast bankarskog sektora, platnog prometa i monetarne politike.
„Donijet je Zakon o platnom prometu, a u narednom periodu bi trebalo da se usvoje izmjene i dopune zakona o CBCG, kao i zakoni o bankama, stečaju i likvidaciji banaka i o finansijskim institucijama“, naveo je Dakić.
On je kazao da je Programa tehničke saradnje sa CBCG na putu ka članstvu u ESCB realizovan u cilju poboljšanja makroekonomske i finansijske stabilnosti.
„Na taj način je ojačan institucionalni kapacitet CBCG, dok su preporuke ECB veoma korisne na našem putu ka ESCB“, rekao je Dakić.
Program, koji je pokrenut u septembru prošle godine, okupio je 13 eksperata iz deset centralnih banaka Eurosistema, njemačke, estonske, francuske, grčke, italijanske, holandske, austrijske, portugalske, slovenačke i slovačke.
Program je finansirala EU sa oko 300 hiljada EUR iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).
