U okviru programa Erasmus+ u prethodne tri godine odobreno je 158 projekata međunarodne kreditne mobilnosti za ustanove visokog obrazovanja iz Crne Gore. Stotine studenata, desetine profesora i neakademskog osoblja usavršavalo se na inostranim fakultetima. Ulaskom naše zemlje u Evropsku uniju (EU) mogućnosti usavršavanja biće još veće, a evropski fondovi dostupniji.
Kada se pomene Erasmus+, prva asocijacija je razmjena studenata, no riječ je o programu koji nudi mnogo više od toga. Program obuhvata oblasti obrazovanja, obuke, mladih i sporta za period 2014-2020, a vrijedi više od 14,7 milijardi eura. Najveće mogućnosti program pruža u oblasti visokog obrazovanja kroz projekte izgradnje kapaciteta i međunarodnu kreditnu mobilnost.
U periodu 2015-2017, kako je kazala direktorica Nacionalne kancelarije Erasmus+ programa, Vanja Drljević, za projekte mobilnosti Crnoj Gori je odobreno 3,9 miliona eura.
„Program podrazumijeva potpisivanje bilateralnih sporazuma sa univerzitetima iz EU, kojima je predviđeno 1.223 mobilnosti, od kojih 797 odlaznih i 426 dolaznih mobilnosti studenata, nastavnog i neakademskog osoblja. U projektima učestvuju sva tri univerziteta, a najviše Univerzitet Crne Gore (UCG), kao najveća i najbrojnija institucija visokog obrazovanja“, kazala je Drljević.
UCG ima više od 70 ugovora sa ustanovama visokog obrazovanja u većini zemalja Zapadne Evrope. Kako je rekla Ana Dragutinović iz Kancelarije za međunarodnu saradnju UCG, preko 250 studenata koristilo je benefite Erasmus+ programa.
„Samo ove godine 110 studenata provelo je jedan ili dva semestra na nekom od partnerskih fakulteta u zemljama EU, koristilo stipendiju koja podrazumijeva troškove puta i smještaja. Najviše njih išlo je u Njemačku, Poljsku, Francusku i Rumuniju. Najveće interesovanje pokazuju student Ekonomskog, Filološkog, Pravnog i Fakulteta političkih nauka, dok su studenti tehničkih fakulteta najmanje aktivni.
Odlazeća mobilnost je veća jer nemamo studijske programme na engleskom jeziku. Tako je ove godine u Crnoj Gori na razmjeni boravilo svega 13 stranih studenata“, navela je Dragutinović.
Među onima koji su dobili priliku za studijski boravak u inostranstvu je i Irena Gigović, studentkinja Fakulteta političkih nauka. Ona je već četri mjeseca na Humboldt Univerzitetu
u Berlinu, za koji se odlučila jer je jedan od najstarijih i najkvalitetnijih u Evropi, ali i zbog usavršavanja njemačkog jezika.
„Sistem studiranja značajno se razlikuje od onog u Crnoj Gori. Ovdje je svako predavanje zasnovano na iščitavanju i razumijevanju tekstova, a najčešće su to članci sa Kembridža, Oksforda, Prinstona. Najvažnije je da student aktivno učestvuju u diskusijama. Akcenat je na razvoju kritičke misli, dok se manje insistira na pamćenju velikog broja informacija. Mada, znanje sa kojim naši studenti dođu je na zavidnom nivou, pa su nerijetko među najboljima“,
kaže Gigović.
Naglasila je da znanje i obrazovanje nisu jedine prednosti Erasmus+ programa. „Berlin je prevazišao moja očekivanja, sve je dobro organizovano, uslovi studiranja su besprekorni. Najljepše što donosi Erasmus priča jesu prijateljstva. Nevjerovatno je koliko ljudi sa različitih strana svijeta imaju zajedničkog kad samo malo dublje zađu u svoju kulturu i običaje. Raduje me to što sada na svim kontinentima imam prijatelje. Ovakvo iskustvo može biti prekretnica, zato toplo preporučujem studentima da pomno prate konkurse, sakupe papirologiju i započnu nezaboravnu priču“, poručila je Gigović.
Drljević je podsjetila da od prošle godine Erasmus+ nudi ne samo studiranje, već i praksu za naše studente u EU i obrnuto.
„Tu je sada i mogućnost prakse od dva do 12 mjeseci u nekoj firmi, Vladinoj instituciji ili nevladinoj organizaciji u EU, ali i prilika za stažiranje stranih studenata u crnogorskim preduzećima. Imajući u vidu da je taj dio programa za zemlje Zapadnog Balkana otvoren 2017, čekamo rezultate prvog konkursa. Ubuduće će svakako akcenat biti na njegovoj promociji“, navela je Drljević.
Kroz Erasmus+, pored studenata, priliku za usavršavanje u inostranstvu dobijaju i zaposleni na fakultetima – nastavni kadar, ali i neakademsko osoblje. Tu mogućnost iskoristilo je njih 138 sa UCG.
Prodekanica za međunarodnu saradnju Građanskog fakulteta, Biljana Šćepanović, bila je u ovoj akademskoj godini u posjeti Univerzitetima u Lisabonu, Bratislavi, Vigu i Gljivicama. Na nekima je predavala kao gostujući profesor, na drugima je bila na obuci.
„Svaka od ovih posjeta je izuzetno značajna, kako za mene lično, tako i za UCG. Imam priliku da stečena znanja primijenim u naučno-istraživačkom i radu sa studentima, u administraciji, u svakom domenu mog posla na fakultetu. Ne treba napominjati da vas ovakva iskustva izgrađuju i obogaćuju kao ličnost, dajući vam priliku da upoznate uslove u nekim drugim sredinama, različite kulture i načine života”, ocijenila je Šćepanović.
Osim mobilnosti, Erasmus+ omogućava realizaciju projekata izgradnje kapaciteta u visokom obrazovanju. Za tu vrhu našoj zemlji je u periodu 2015-2017 odobreno 1,9 miliona eura. Crna Gora trenutno učestvuje u 12 takvih projekata. Oni pokrivaju različite oblasti, kao što su pravo, medicina, poljoprivreda ili ekonomija. Drljević je istakla da u projektima izgradnje kapaciteta naši univerziteti imaju ravnopravan status sa institucijama u zemljama članicama EU u kontekstu upravljanja, što znači da mogu biti koordinatori projekata. Koristi su višestruke.
„Oni omogućavaju strukturne reforme u sferi visokog obrazovanja, unapređenje upravljanja ustanovama visokog obrazovanja, unapređenje servisa podrške, unapređenje kvaliteta studijskih programa kroz razvoj nastavnih metodologija i kurikuluma, modernizaciju opreme itd. Kontakti koji se ostvaruju sa regionalnim i evropskim institucijama prevazilaze okvire projektnih aktivnosti, i nastavljaju da traju kroz druge vidove saradnje“, rekla je Drljević.
Na UCG trenutno se realizuje 8 Erasmus+ projekata izgradnje kapaciteta.
„Sve su to značajni projekti, kroz koje se unapređuju svi segmenti Univerziteta. Tiču se modernizacije nastavnih planova i programa, razvoja preduzetničkih vještina studenata tehničkih fakulteta, podrške studenata s invaliditetom koji obavljaju radnu praksu u zemljama okruženja itd“, pojasnila je Ana Dragutinović iz Kancelarije za međunarodnu saradnju UCG.
Pravni fakultet realizuje koordinatorski projekat pod nazivom CABUFAL, koji se odnosi na reviziju kurikuluma, podsticanje međunarodne saradnje i unapređenje ljudskih resursa. Koordinatorka projekta, Aneta Spaić, istakla je da je otvaranje Pravnog fakulteta ka regionu i Evropi izuzetno značajno.
„Partneri su nam univerziteti u Njemačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Velikoj Britaniji. Primaoci znanja koja se stiču kroz projekat su Sudski savjet i Centar za obuku sudstva i tužilaštva. Cilj je priprema nastavnog osoblja za ono što su evropske discipline proučavanja prava i priprema studenata za tržišne potrebe i uslove EU“, navela je Spaić.
Kada se podvuče crta, benefiti Erasmus+ programa višestruki su, kako na individualnom,tako i na institucionalnom nivou, saglasni su sagovornici časopisa Eurokaz.
„Ovaj program omogućava državnom Univerzitetu međunarodnu vidljivost, uspostavljanje široke mreže partnerstava, objavljivanje zajedničkih radova, kontakte za saradnju u istraživačkim projektima. Takođe, ovakvi projekti tjeraju nas da stalno unapređujemo svoj rad, nastavne metode, planove i programe da bi bili uporedivi sa partnerskim institucijama“, poručuje Dragutinović.
Drljević smatra da je podignut kvalitet visokog obrazovanja. Došle su nove metodologije, nove tehnologije, razmjena studenata i nastavnog kadra, a gotovo da nema univerzitetske jedinice koja nije dobila odgovarajuću opremu u okviru nekog Erasmus+ projekta.
O samoj uspješnosti, kako je podvukla Drljević, govori i činjenica da je pregovaračko poglavlje u oblasti obrazovanja jedno od prvih koje je otvoreno, i privremeno zatvoreno. Kada Crna Gora postane punopravna članica EU, mogućnosti će biti još veće, evropski fondovi dostupniji. Da je tako, potvrđuje i nedavna odluka Evropske komisije, kojom će mogućnost studiranja i usavršavanja kroz nastavak Erasmus+ programa 2021-2027 dobiti čak 12 miliona umjesto dosadašnjih četiri miliona ljudi širom svijeta. Promovisaće aktivnosti koje njeguju znanje i svijest o EU, istraživanja u oblastima robotike i klimatskih promjena, inkluziju ljudi sa smanjenim sposobnostima. Budžet će biti udvostručen. „To je sama suština Evrope bez granica. Svaki cent uložen u Erasmus+ je ulaganje u budućnost“, zaključio je Jirki Katajnen, potpredsjednik Komisije za poslove, rast, investicije i kompetitivnost.
S obzirom na težnju Crne Gore da uđe u EU, Drljević kaže da treba posebno insistirati na korišćenju programa Žan Mone.
„Aktivnosti u toj komponenti Erasmus+ programa namijenjene su prvobitno ustanovama visokog obrazovanja koje se bave izučavanjem i analizom u oblasti evropskih integracija. Zemlje u fazi pristupanja bi trebalo više da ih koriste. Sve oblasti mogu biti predmet programa, iako su prioriteti pravo, politikologija i ekonomija. Mislim da bi doprinio i približavanju samog procesa priključenja građanima. Program je veoma interesantan, ali se nažalost ne koristi u dovoljnoj mjeri“, kazala je Drljević.
Izvor: Časopis EUROKAZ
Autorka: Bojana Milićević, Radio Crne Gore
