Plan rasta za Zapadni Balkan pruža mogućnost za ubrzan ekonomski razvoj država regiona i dostizanje standarda i kvaliteta života kakav imaju države i građani EU. Ovaj mehanizam, zajedno sa drugim instrumentima EU će pomoći da se intenziviraju reformski procesi i ubrza pristupanje Evropskoj uniji. Udruženim snagama i uz podršku Evropske komisije, države regiona će nastaviti da rade na ispunjenju postavljenih ciljeva koji vode transformaciji društava i njihovoj spremnosti za članstvo u EU, poručeno je sa ministarskog sastanka o Planu rasta za Zapadni Balkan koji je održan u Kotoru.
Na sastanku je učestvovao generalni direktor za susjedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Kopman, kao i ministri evropskih poslova i finansija država regiona.
Otvarajući sastanak, ministarka evropskih poslova Maida Gorčević je kazala da Plan rasta više nije samo dobro osmišljena inicijativa, već je formalno i pravno potpuno zaživio, što je pozdravljeno u cijeloj regiji.
„Svjesni smo da, ukoliko želimo da imamo koristi od ovog instrumenta, moramo pokazati jasnu posvećenost sprovođenju ključnih reformi, uz spremnost EU da nam pomogne u ključnim oblastima i poveća finansiranje projekata, što će biti najbolji podsticaj za ubrzanje rasta. Uvjerena sam da će, ako se primijene istim ambicioznim duhom, ove reformske agende transformisati društva Zapadnog Balkana na pravi evropski način, stvarajući istovremeno uslove za povećanje rasta“, poručila je Gorčević.
Ona je istakla da su u fokusu Plana rasta ljudi i da su sve reforme usmjerene na unapređenje kvaliteta života građana, na dugoročan i održiv način. Gorčević je podvukla važnost kontinuirane pomoći EU u razvoju infrastrukture, koja bi, kako je kazala, trebala biti nastavljena i proširena u okviru Fonda za reforme i rast Zapadnog Balkana.
„Crna Gora namjerava da ubrza razvoj ključne infrastrukture u oblasti transporta i energije u kratkom i srednjem roku, što će pozitivno uticati na stopu rasta. Naša Vlada je donijela odluku o listi prioriteta infrastrukturnih projekata koji bi se mogli finansirati u okviru Plana rasta, a prvi prioritet se odnosi na 44 infrastrukturna projekta u oblasti obrazovanja na svim nivoima. Sigurna sam da će ova odluka doprinijeti poboljšanju uslova u obrazovnom sistemu, budući da je ovo najbolja moguća investicija u budućnost mladih ljudi“, poručila je ministarka.
Ministri evropskih poslova i finansija država Zapadnog Balkana su tokom sastanka razmijenili mišljenje o zajedničkim akcijama, koordinisanim politikama i inicijativama usmjerenim na osiguranje uspjeha u implementaciji Plana rasta i cjelokupnog procesa pristupanja EU. U tom kontekstu je razgovarano o pristupu jedinstvenoj zoni plaćanja u eurima (SEPA), unapređenju olakšica trgovine i transporta između država Zapadnog Balkana i zemalja članica EU, Centru za digitalne inovacije, Aplikaciji novčanik digitalnog identiteta i Alijansi za kritične lijekove – unapređenju snabdijevanja kritičnim ljekovima.
Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević je kazala da su jako zahvalni Evropskoj uniji što je prepoznala značaj Plana rasta, kao i na količini izdvojenog novca i istakla da je novac manje važan u odnosu na činjenicu da ćemo ubrzati evropske integracije.
„Duboko smo ušli u razmjenu mišljenja kako da pokrenemo taj društveno ekonomski razvoj i nisam vjerovala da ćemo postići ovako visok stepen razumijevanja. Zapadni Balkan ide u dobrom pravcu“, poručila je Miščević.
Državna ministarka i glavna pregovaračica Albanije Majlinda Dhuka je čestitala državama Zapadnog Balkana na brzom usvajanju propisa što je, kako je istakla, pokazatelj novog zamajca.
„Važno je da građanima i privredi počnemo da ukazujemo na benefite ovog procesa, kako bi podrška evropskim integracijama porasla. Mi želimo da se riječi sa papira pretoče u djelo. Zato je potrebno da imamo sinergiju i na nacionalnom i na regionalnom i na nivou Evropske unije“, kazala je Dhuka.
Zamjenik premijera Sjeverne Makedonije za evropske poslove Bojan Maričić je istakao da postoji visok nivo entuzijazma i posvećenosti reformama i da nisu vjerovali da mogu tako mnogo uraditi u tako kratkom periodu.
„Plan rasta neće biti samo još jedna lijepa ideja nego ćemo imati stvarne benefite, a građani će osjetiti koristi i prije formalnog članstva u EU. Pokazali smo regionalnu sinergiju, visok nivo razumijevanja i volje. Potvrdili smo da smo zaista Jedan region sa zajedničkom vizijom“, poručio je Maričić.
Ministar finansija Albanije Ervin Mete kazao je da je stvarni napredak vidljiv i da države regiona rade na usvajanju regulativa i približavanju Jedinstvenom evropskom tržištu.
„Raduje me što nas je Plan rasta ovako povezao i što će da naši građani imati stvarne koristi“, kazao je Mete.
Na sastanku su učestvovali i zamjenik ministra finansija Sjeverne Makedonije Filip Nikoloski, zamjenik ministra finansija, rada i transfera Kosova, Avni Zogiani, državna sekretarka u Sekretarijatu za evropske poslove Sjeverne Makedonije Drita Abdiu Halili i savjetnik ministra finansija i tresora Bosne i Hercegovine Željko Janjetović.
Osim ministara evropskih poslova i finansija država regiona, na sastanku su učestvovali i predstavnici Sekretarijata Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, Transportne zajednice, Energetske zajednice, Svjetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Komornog investicionog foruma Zapadnog Balkana, GIZa, Regionalne škole za javnu upravu (ReSPA).
MINISTARSTVO EVROPSKIH POSLOVA