Pregovori u Poglavlju 9 – Finansijske usluge, koje je jedno od najzahtjevnijih u pogledu obaveza, doprinijeće stabilnom funkcionisanju finansijskog sistema, unaprijeđenju ponude u bankarskom sektoru, kao i uređenju penzijskog sistema, ocijenio je glavni pregovorač, Aleksandar Andrija Pejović.
On je rekao da treba ispuniti pet završnih kriterijuma da bi se poglavlje zatvorilo.
„To se odnosi na postizanje nivoa usklađenosti crnogorskog zakonodavstva kada je u pitanju tekovina EU u oblastima banaka, osiguranja, profesionalnih peznija, infrastrukture finansijskih tržišta i investicijskih usluga“, rekao je Pejović na javnoj debati o Poglavlju 9.
On je poručio da je u narednim godinama potrebno postići i nezavisnost regulatornih i nadzornih finansijskih institucija.
„Crna Gora će kroz pregovore dobiti unaprijeđenje ponude i usluga u bankarskom sektoru, čime će domaće tržište imati širi stepen ponuda i niže cijene zbog konkurencije“, kazao je Pejović.
On je naveo i da će sami korisnici imati veći stepen zaštite finansijskih usluga. To znači da će se zaštita deponenata povećati sa 50 hiljada eura na 100 hiljada eura, koliko će iznositi zagarantovani iznos koji će se štiti u slučaju deponovanja.
„Ovo poglavlje uređuje i penzijski sistem, tako što uvodi dodatne mogućnosti za penzijske programe pod pokroviteljstvom poslodavaca. Time se omogućava zaposlenima da sagledaju dodatne mogućnosti na tržištu prilikom koristi koje donosi uplaćivanje u penzijski sistem i sam njihov izbor o načinu na koji će tretirati samostalne investicije u pogledu budućeg penzijskog osiguranja“, precizirao je Pejović.
Ulaskom u EU, kako je dodao, crnogorska nadzorna tijela postaju na finansijskim tržištima dio šire mreže.
„Do 2018. godine predviđeno je donošenje 12 zakona kako bi se uskladili sa ovim poglavljem i nizom podzakonskih akata koji će tretirati tu oblast“, naveo je Pejović.
Viceguverner Centralne banke (CBCG), Nikola Fabris, ocijenio je da je finansijski sistem srž svake privrede i jedan od temelja EU integracija.
„Pregovori u tom poglavlju imaju za cilj da obezbijede stabilno funkcionisanje finansijskog sistema, uređivanje poslovanja finansijskih subjekata i zaštitu korisnika finansijskih usluga“, precizirao je Fabris.
On je podsjetio da je u prošloj godini usvojen Zakon o likvidaciji i stečaju društava za osiguranje, kao i da je u decembru prošle godine Vlada usvojila Predlog izmjena i dopunama zakona o osiguranju.
„Komisija za hartije od vrijednosti (KHOV) pripremila je Predlog zakona o tržištu kapitala čije je donošenje planiramo za drugi kvartal ove godine“, rekao je Fabris i dodao da ostaje još mnogo toga da se uradi u tom poglavlju.
Kada je riječ o penzijskom sistemu, ključne izmjene će se odnositi na regulisanje dobrovoljnih penzionih fondova, pri čemu će se omogućiti poslodavcima da organizuju dobrovoljne penzione fondove za zaposlene.
„Cilj ulaska u EU je da podignemo životni standard, a da bi imali dobro funkcionisanje sistema moramo da imamo adekvatnu regulativu, finansijske institucije i infastrukturu koja će to omogućiti. Cilj ovog poglavlja je da to sve unaprijedimo“, dodao je Fabris.
On je, odgovarajući na pitanje novinara o visini kamatnih stopa, rekao da su one visoke, ali i da su u drastičnom padu.
„Ima pada kada je rijč o kamatama na stambene kredite. Takođe, ankete pokazuju da banke očekuju nastavak tog trenda“, dodao je Fabris.
On je, odgovarajući na pitanje novinara zašto su euroobveznice emitovane po višoj kamatnoj stopi, rekao da je kamatna stopa viša nego na prethodnoj emisiji, ali da je u pitanju refinansiranje prethodne iz 2011. godine, kada je kamata bila viša, pa će globlano gledajući, teret biti niži.
Britanski ambasador u Podgorici, Ian Viting, rekao je da su finansijske usluge koje uključuju i penzione fondove i osiguranja važan dio unutrašnjeg tržišta EU i jedna od temeljnih principa evropskih integracija.
„Tu su i viši standardi zaštite potrošača, a malo ko nije bio u situaciji da se oslanja na njih i zaželi što nijesu još viši i strožiji“, kazao je Viting.
Prema njegovim riječima, taj sistem će doprinijeti prosperitetu Crne Gore, boljoj finansijkoj stabilnosti, povećanju konkurencije i ponude i država će direktno učestvovati u procesu odlučivanja o stvarima koje se tiču tržišta i ekonomskih interesa.
Savjetnica viceguvernera za finansijsku stabilnost i platni promet u CBCG, Ana Vlahović, navela je da je regulativa EU u toj oblasti složena, obimna i obuhvata hiljade stranica, a izložena je i dinamičnim promjenama.
„U oblasti bankarstva i finansijskih konglomerata novine će se odnositi na postavljanje novih standarda kapitala i likvidnosti za kreditne institucije, novi koncept mjera prema kreditnim institucijama, kao i na odnose sa supervizorima“, precizirala je Vlahović.
Ona je saopštila i da je ključni izazov, između ostalog, implementacija direktive o popravku i sanaciji banaka, pri čemu će biti usvojen zakon o sanaciji banaka.
Šef Sektora za saradnju u Delegaciji EU u Crnoj Gori, Andre Lis, kazao je da je finansijski sektor važan zbog razvoja ekonomije Crne Gore.
„Taj sektor se bavi cjelokupnim društvom, građanima, firmama, državnim organima, pri čemu su svi su korisnici finansijskih usluga od kojih zavisimo“, naveo je Lis.
Poglavlje 9, kako je dodao, pokriva četiri oblasti, banke konglomerate, penzije, finansijsku infrastrukturu i hartije od vrijednosti i investicije.
„Sektor finansijskih usluga se brzo mijenja, nove usluge se stalno javljaju, a sve to pokušavamo da sklopimo sa EU zakonodavstvom. Finansijska kriza je prouzrokovala mnogo promjena, pri čemu je EU napravila nov set pravila za zaštitu potrošača“, zaključio je Lis.
Izvor: MINA Business
