Ministar saobraćaja i pomorstva Ivan Brajović na poziv komesara Evropske komisije Johanesa Hana i Violete Bulc, učestvuje na Ministarskom sastanku “Povezanost Zapadnog Balkana” u Rigi, Letonija.
Ministarski sastanak se održava dva mjeseca nakon sporazuma o definisanju proširenja tzv. Core network (Glavna mreža) u zemljama Zapadnog Balkana, odnosno dva mjeseca prije narednog WB6 susreta premijera koji će biti održan u avgustu u Beču.
Krovni dokument politike dijelovanja Evropske Unije prema zemljama Zapadnog Balkana je Memorandum o razumijevanju za razvoj osnovne regionalne transportne mreže u Jugoistočnoj Evropi. Unaprjeđenje povezanosti zemalja Zapadnog Balkana međusobno, kao i sa EU, ključni je faktor za povećanje konkurentnosti regiona i podsticanje rasta i zapošljavanja. U skladu sa tim, očekivanja Evropske Unije su da se na bazi ustanovljene SEETO sveobuhvatne mreže postigne Sporazum o glavnoj regionalnoj mreži za Zapadni Balkan (Core network), čime će biti definisan pristup za određivanje prioritetnih projekata, na Glavnoj mreži koja povezuje prijestonice zemalja Zapadnog Balkana, glavne ekonomske centre i veće luke.
Ono što se nastoji postići u komunikaciji sa EU, i u okviru Berlinskog procesa , je prilika da zemlje Zapadnog Balkana ostvare napredak uz nastojanje da harmonizuju okvirne politike i finansijske instrumente Evropske unije, kako bi usmjerili investicije na ključne koridore. Važno je napomenuti da dogovoreni investicioni prioriteti moraju biti sadržani u jedinstvenoj listi prioriteta koju pripremaju Nacionalni investicioni komiteti u svakoj zemlji.
Projekti u okviru Ruta 1, 2 i 4 (granica sa Republikom Hrvatskom – granica sa Republikom Albanijom (primorska varijanta jadransko-jonskog autoputa); pruga koja povezuje Podgoricu i Tiranu; Luka Bar – Podgorica – granica sa Republikom Srbijom), koji se odnose na putnu i željezničku infrastrukturu, po riječima ministra Brajovića, apsolutni su prioritet u narednom periodu. Aplikacije koje će se pripremiti vezano za ključne prioritetne infrastrukturne projekte, najprije će se fokusirati na vremenski horizont do 2020. god i ulagaće se napori da dođemo do zrelih projekata koji će biti spremni za izvođenje i kofinansiranje. Vremenski horizont do 2030. god. predstavlja odrednicu do kada bi trebalo da bude izgrađena glavna saobraćajna mreža u regionu Zapadnog Balkana, koja će ga pozicionirati u okviru Trans-evropske transportne mreže, a time nam zajedno sa EU omogućiti bolje globalno pozicioniranje.
Evropska komesarka Bulc je kazala da “ako saobraćaj ne funkcioniše, ne funkcioniše ništa”‚.
Ona je saopštila da je u Trans-evropsku transportnu mrežu uključena saobraćajna mreža Zapadnog Balkana, a kroz berlinski proces proširena su tri koridora: mediteranski, Rajna – Dunav i orijent – Istok – Mediteran. Bulc je posebno ukazala na važnost međugranične saradnje, bezbjednost i održavanje postojeće infrastrukture. Ona je pozvala zemlje Zapadnog Balkana da podrže i svojim aktivnostima doprinesu radu na budućem sporazumu za saobraćajnu zajednicu Zapadnog Balkana. Taj Sporazum će omogućiti uspostavljanje integrisanog tržišta, povećanje efikasnosti u svim vidovima saobraćaja uz olakšavanje i dinamiziranje investicija.
Ministar Brajović će sjutra, 23. juna, imati i bilateralni susret sa evropskom komesarkom za transport Violetom Bulc.
PR SLužba Ministarstva saobraćaja i pomorstva
