U okviru projekta finansiranog od strane Evropske unije i implementiranog od strane Savjeta Evrope, predstavljeni su nalazi i preporuke za dalju reformu u crnogorskom medijskom sektoru. Kao dio projekta JUFREX, grupa nezavisnih stručnjaka boravila je u Crnoj Gori krajem 2017. godine radi detaljne analize medijskog sektora. U Analizi, na 151 stranici, nalazi se ukupno 67 preporuka, koji bi trebalo da pomognu Crnoj Gori da formuliše nacionalnu medijsku politiku. Neke od tema kojima se Analiza bavi su pravila državne pomoći, pitanja autorskih prava, medijske samoregulacije i slobode govora u digitalnom dobu.
Lista preporuka obuhvata, između ostalog, sljedeće:
• Crnoj Gori je potreban temeljan, koherentan i koordiniran pregled svih sektorskih zakona i zakona koji regulišu ili utiču na medijski sektor, zbog usklađivanja sa pravnom tekovinom EU i standardima Savjeta Evrope u regulisanju medija
• Trebalo bi da postoji koordinaciono tijelo sa opštom i sveobuhvatnom odgovornošću za medijsku politiku
• Agenciji za elektronske medije bi trebalo vratiti posebne kontrole i mogućnost uvođenja novčanih kazni za sva kršenja koja se mogu nedvosmisleno utvrditi i ne zahtijevaju sudsko razmatranje. Ni pod kojim okolnostima ove kazne ne treba primjenjivati na profesionalne novinarske standarde kojima se treba se baviti isključivo putem samoregulacije
• Finansiranje funkcionisanja samoregulacije obezbjeđuje se preko transparentne, eventualno mješovite šeme, koji kombinuje industrijske naknade sa javnim sredstvima i omogućava samostalnu primjenu samoregulacije
• Vlada treba da pruži potpunu podršku djelotvornom i efikasnom radu Komisije za praćenje postupanja nadležnih organa u istragama slučajeva prijetnji nasilja nad novinarima, ubistava novinara i napada na imovinu medija
• Koncept medijske pismenosti usklađen sa političkim okvirom EU treba da bude uvršten u zakonodavstvo koje uređuje medije
• Nezavisnost javnih emitera mora biti osigurana na nacionalnom i lokalnom nivou.
Ministar kulture Aleksandar Bogdanović pozdravio je izveštaj i rekao:
„Kritičke komentare Evropske komisije, vezane za primjenu samoregulatornih standarda, vidimo kao obavezu koja se postavlja pred medijsku zajednicu – da na evropsku regulaciju odgovori samoregulatornim alatima i praksama u čijoj osnovi su etička profesionalna načela, zaštita privatnosti i ostala pitanja novinarskog kodeksa kojeg treba da poštuju sve medijske kuće.
U jedinstvu optimalne i proporcionalne zakonske regulacije i kodeksa poštovanja samoregulatornih praksi, izgradićemo održivi ambijent u kome demokratski institut prava podrazumijeva i obaveze i odgovornosti u javnom interesu svih učesnika u medijskom životu.
Demokratski koncept regulacije evropskih standarda slobode izražavanja i informisanja podrazumijeva, shodno javnom interesu, najširu javnu debatu. Zbog karaktera pitanja koja se normiraju i mehanizama njihove implementacije, neophodno je čuti mišljenje najšire javnosti – vladinih predstavnika, medijske zajednice, strukovnih udruženja, civilnog društva, akademske zajednice, nezavisnog medijskog regulatora.“
Plamena Halčheva, vršiteljka dužnosti ambasadora Evropske unije u Crnoj Gori i šefica Političke sekcije u Delegaciji EU je kazala:
„Ovo je još jedna prilika da se naglasi da je sloboda medija neupitan uslov za bilo koju zemlju kandidata na putu ka članstvu u EU i važan indikator funkcionisanja vladavine prava. Nije slučajno da su sloboda izražavanja i sloboda medija bazični elementi ključnog poglavlja 23, uključujući i privremena mjerila koja je Crna Gora odlučna da ispuni.“
Ona je dalje rekla da: „ova studija potvrđuje da se sloboda medija ne može posmatrati ili ostvariti na izolovan način. Osvrćući se na složenost i raznolikost svih pitanja, izvještaj predlaže značajan broj preporuka […], prema kojima se treba odnijeti na koherentan i koordinisan način, imajući u vidu krajnji cilj. Analiza pruža solidnu polaznu tačku za Crnu Goru da formuliše sveobuhvatnu nacionalnu medijsku politiku.“
Generalna direktorica za pristupanje EU u Ministarstvu evropskih poslova Jelena Burzan je rekla da je Crna Gora svojim radom i rezultatima u okviru pregovaračkog procesa, pokazala da je ozbiljna u namjeri da kontinuirano unapređuje zakonodavni i institucionalni okvir u ovoj oblasti i da podstiče dalji razvoj u svim sferama društva.
Istakla je da je u prethodnom periodu, u oblasti slobode izražavanja, preduzet veliki broj zakonodavnih i drugih aktivnosti, posebno u izmjenama krivičnog i medijskog zakonodavstva s fokusom na dostizanje nezavisnosti regulatora u ovoj oblasti, unapređenju medijskog pluralizma kao i da je donošenjem Etičkog kodeksa novinara napravljen značajan korak ka unapređenju standarda ove profesije. Ukazala je da je ovakva zakonodavna aktivnost približila Crnu Goru ispunjenju zadatih privremenih i završnih mjerila.
„Vlada Crne Gore će, u saradnji sa partnerima, ostati posvećena definisanju savremene evropske medijske politike, uspostavljanju održivog samoregulatornog mehanizma, zaštiti novinara, unapređenju medijskog pluralizma”, poručila je Burzan.
Lejla Dervišagić, šefica Odjeljenja za medije i internet u Generalnom direktoratu za ljudska prava i vladavinu prava Savjeta Evrope je kazala da je Analiza zasnovana na standardima Savjeta Evrope koji se odnose na slobodu izražavanja i slobodu medija, kao i na propisima Evropske unije. Ona je kazala da je cilj ovog istraživanja da procijeni zakonodavni i institucionalni okvir za medije i slobodu izražavanja u Crnoj Gori i da ponudi zaključke i preporuke koje će poslužiti kao vodič za definisanje i sprovođenje nacionalnih medijskih politika.
