Jedan od najvećih benefita koji dolazi nakon učlanjenja u EU jeste ulazak u Šengen zonu, koji podrazumijeva slobodno kretanje između država potpisnica, zajedničku imigracionu politiku i centralizovan sistem kontrole na granici.
Samim ulaskom u EU ne postaje se dio Šengen zone, ali su ti integracioni procesi kompatibilni – naime, oko 75 odsto obaveza koje moraju da se ispune da bi država postala dio Šengena, se takođe moraju realizovati ukoliko zemlja hoće da bude punopravna članica EU.
Za ulazak u Šengen potrebno je dosta vremena, ljudskih i materijalnih resursa.
A da bi se sve to uradilo na sistematičan način, potrebno je uraditi Šengenski akcioni plan (ŠAP).
„ŠAP je strateški dokument na osnovu kojeg država planira šta i kako treba da uradi da bi ispunila bezbjednosne standarde za ulazak u Šengen. Njime se definišu oblasti i mjere, nadležni organi za realizaciju mjera, rokovi kao i sredstva koja treba utrošiti“, kazala je za časopis „Dokument“ načelnk Službe za informacione tehnologije i predsjednik Radnog tima za izradu ŠAP-a Nataša Starovlah Knežević.
Ističući da je izrada i realizacija ŠAP-a zatjevan proces sa aspekta obaveza i novca, Starovlah Knežević je navela da je Crna Gora počela izradu svog ŠAP-a u novembru prošle godine.
Njegova finalizacija se očekuje u decembru ove godine, dok bi Vlada Crne Gore trebalo da ga usvoji u prvom kvartalu 2016. godine.
„EU kroz tvining projekat pomaže Crnoj Gori u izradi ŠAP-a. Iz crnogorskog budžeta za ovaj projekat, na kojem predstavnici crnogorskih institucija rade sa ekspertima iz Slovenije i Austrije, izdvojeno je 150.000 eura dok je EU donirala milion eura“, pojasnila je Starovlah-Knežević.
Ona je dodala da je implementacija ŠAP-a proces koji traje 10-ak godina a prema određenim procjenama za to će ukupno biti potrebno oko 250 miliona eura.
Takođe, kada se jednom uspostavi, ovakav sistem zahtijeva permanentna ulaganja.
Na pitanje gdje će Crna Gora naći toliki novac, načelnica SIT-a je kazala da se mi u velikoj mjeri oslanjamo na EU i od Brisela očekujemo veliku finansijsku pomoć u tom dijelu.
„Implementacijom ŠAP-a će se značajno povećati bezbjednost na crnogorskim granicama i unaprijediće se i olakšati rad svih graničnih službi.
Postaviće se najsavremenija oprema u skladu sa EU standardima za kontrolu lica i prevoznih sredstava kako na samim graničnim prelazima tako i duž zelene i plave granice.
Takođe će se nabaviti i dovoljan broj savremenih mobilnih sistema za nadzor granice“, kazala je ona.
Ona je precizirala da će u prvoj fazi realizacije ŠAP-a biti instaliran video nadzor na svim graničnim prelazima i da će za to trebati oko dva miliona eura, te da će se ove aktivnosti finansirati dijelom iz crnogorskog budžeta a dijelom iz direktne budžetske pomoći EU.
„Dio smo već uradili. Na primjer, na nekim graničnim prelazima kao što su Dobrakovo i Debeli brijeg, instaliran je video nadzor i čitači (ANPR)“, pojasnila je Starovlah-Knežević.
ŠAP, dodaje ona, podrazumijeva zanavljanje opreme na graničnim prelazima, rekonstrukciju graničnih prelaza i otvaranje novih, rekonstrukciju objekata granične policije, a biće potrebno više službenika i automobila.
Starovlah-Knežević zaključuje da ulaganja u ovaj projekat jesu velika, ali da su benefiti višestruki za građane: osim što će imati slobodu kretanja, biće bezbjedniji s obzirom na to da će ovako štićene granice doprinijeti boljoj borbi protiv organizovanog kriminala, a samim tim i jačoj vladavini prava u državi.
Tekst je objavljen u časopisu ,,Dokument“ koji izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
