Koheziona politika ne počinje članstvom u Evropskoj uniji – ona počinje ozbiljnom pripremom za odgovorno upravljanje razvojem.
Priprema Crne Gore za Kohezionu politiku Evropske unije ne počinje danom pristupanja Evropskoj uniji. Naprotiv, počinje mnogo ranije – kroz strateško planiranje, pripremu Nacionalnog i regionalnog partnerskog plana (NRPP) i izgradnju institucija koje evropska sredstva mogu pretvoriti u konkretne razvojne projekte i mjerljive rezultate za građane.
Proces evropske integracije danas ulazi u novu fazu. Pored usklađivanja zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije, sve veći značaj dobija sposobnost države da planira razvoj, upravlja investicijama i koristi evropske fondove na način na koji to rade države članice.
Upravo zbog toga Poglavlje 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata predstavlja jedno od najzahtjevnijih, a ujedno i najvažnijih pregovaračkih poglavlja. Ono nije samo skup pravila koja treba prenijeti u nacionalno zakonodavstvo, već test institucionalne zrelosti i spremnosti države da upravlja izdašnim sredstvima namijenjenih razvoju.
Iskustvo IPA fondova – najbolja priprema za budućnost
Višegodišnje upravljanje IPA programima omogućilo je uspostavljanje funkcionalnog sistema za programiranje, finansijsko upravljanje, ugovaranje, kontrolu i reviziju evropskih sredstava.
Rezultati potvrđuju da je administracija spremna za sve složenije izazove. U okviru IPA II programa ugovoreno je 97,4% raspoloživih sredstava, dok je isplaćeno više od 92% ugovorenih sredstava. Istovremeno, razvijeni su sistemi upravljanja i kontrole, zaštite finansijskih interesa Evropske unije i revizije, a više od 300 državnih službenika steklo je dragocjeno iskustvo u upravljanju evropskim fondovima.
Evropski fondovi nijesu pitanje dostupnosti novca, već sposobnosti da se njime upravlja odgovorno i efikasno.
Strateško planiranje – temelj buduće Kohezione politike
Jedan od najvažnijih koraka u pripremi za članstvo predstavlja izrada Strateškog planskog dokumenta (SPD), koji čini osnovu za budući Nacionalni i regionalni partnerski plan.
Dokument nije nastao iza zatvorenih vrata. Pripreman je kroz širok partnerski proces koji je okupio institucije državne uprave, lokalne samouprave, socijalne i ekonomske partnere, akademsku zajednicu i druge relevantne aktere.
Brojevi najbolje govore o obimu ovog procesa:
- formirano je šest radnih grupa;
- analizirano je 15 oblasti javnih politika;
- uključene su 92 institucije;
- ostvarena su 692 učešća predstavnika različitih institucija i organizacija;
- identifikovano je 105 razvojnih izazova.
Vlada je usvojila Strateški planski dokument 26. juna 2026. godine, a svega nekoliko dana kasnije, 30. juna, dokument je dostavljen Evropskoj komisiji.
SPD je mnogo više od planskog dokumenta. On predstavlja zajedničku razvojnu viziju koja povezuje reformske procese, investicije i dugoročne razvojne prioritete Crne Gore sa ciljevima Evropske unije.
NRPP – nova logika evropskog planiranja
Nakon 2027. godine Evropska unija uvodi novi model programiranja sredstava kroz Nacionalni i regionalni partnerski plan, koji će zamijeniti dosadašnje operativne programe.
Za Crnu Goru to znači mnogo više od izrade novog dokumenta. NRPP će postati ključni okvir za korišćenje budućih sredstava Kohezione politike.
Novi pristup Evropske unije snažnije povezuje finansiranje sa reformama, rezultatima i jasno definisanim pokazateljima uspješnosti. Zato budući plan mora počivati na kvalitetnom strateškom planiranju, jasno utvrđenim razvojnim prioritetima i snažnim administrativnim kapacitetima.
Poseban značaj ima usklađivanje budućeg NRPP-a sa novim instrumentom Global Europe, kako bi reformski prioriteti bili povezani sa procesom pristupanja i socio-ekonomskom konvergencijom sa Evropskom unijom. Takav pristup omogućava kontinuitet programiranja i izbjegava gubitak dragocjenog vremena nakon članstva.
Pripreme imaju i vrlo konkretnu finansijsku dimenziju.
Prema procjenama Evropske komisije, ukupni budžetski efekat pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji u periodu 2028–2034. godine mogao bi iznositi oko 3,189 milijardi eura.
Od toga bi se približno 1,991 milijarda eura odnosila na sredstva koja će biti programirana kroz Nacionalni i regionalni partnerski plan.
To predstavlja najveću razvojnu priliku u savremenoj istoriji Crne Gore, ali i veliku odgovornost. Uspjeh neće zavisiti samo od visine raspoloživih sredstava, već od kvaliteta projekata, efikasnosti institucija i sposobnosti da se investicije usmjere tamo gdje će imati najveći uticaj na razvoj privrede i kvalitet života građana.
Od pretpristupne podrške do ravnopravnog partnerstva
Napredak ostvaren u okviru Poglavlja 22 potvrđuje da Crna Gora postepeno gradi sistem koji će joj omogućiti da iz faze korišćenja pretpristupne podrške pređe u fazu punopravnog učešća u evropskim razvojnim politikama.
Koheziona politika Evropske unije nije samo finansijski instrument. Ona je mehanizam kojim države članice smanjuju regionalne razlike, razvijaju infrastrukturu, podstiču inovacije i stvaraju bolje uslove za život svojih građana.
Zato priprema za Kohezionu politiku nije administrativna obaveza, već ulaganje u budućnost države. To je proces izgradnje institucija, razvoja strateškog planiranja i stvaranja sistema koji će evropske investicije pretvoriti u održiv razvoj.
Jer članstvo u Evropskoj uniji neće se mjeriti samo datumom pristupanja, već sposobnošću da se evropske prilike pretvore u vidljive rezultate za svakog građanina Crne Gore.
Autorka: Irena Bošković, Ministarstvo evropskih poslova
Ovaj tekst objavljen je u 18. broju časopisa Eurokaz.