Menu
legendica
A+ A A-

Crna Gora predano radi, kako bi saobraćajni standardi bili bliži onima u EU

Ilustracija Ilustracija

Saobraćaj predstavlja jednu od najvažnijih privrednih djelatnosti koja doprinosi ostvarenju cilja jedinstvenog tržišta Evropske unije – slobodnom kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala.

Potreba za sve većom mobilnošću i boljom povezanošću, kako na nacionalnom, tako i na nivou EU, zahtijeva da se propisi u oblasti saobraćaja stalno unapređuju.

Stoga, cilj evropske politike u ovom poglavlju jeste da stvori uslove za bezbjedniji, sigurniji i efikasniji prevoz, poboljšan kvalitet saobraćajnih usluga i unapređenje postojeće i izgradnju nove saobraćajne infrastrukture.

Pored toga, pravnom tekovinom ovog poglavlja se definišu standardi za smanjenje štetnog uticaja saobraćaja na životnu sredinu, kao i djelotvorniju zaštitu prava putnika i sprovođenje socijalnog zakonodavstva.

Pravna tekovina 14. poglavlja, zajedno s propisima obuhvaćenim 21. poglavljem Trans-evropske mreže,
stvara gustu mrežu saobraćajnica kako bi svi dijelovi Evropske unije bili dobro povezani i kako bi saobraćajne usluge na toj mreži bile svima dostupne pod jednakim uslovima.

Crna Gora je svjesna obaveza koje proizilaze iz ovog poglavlja i predano radi na svim aktivnostima kako bi saobraćajni standardi u Crnoj Gori bili što bliži onima u EU.

Uzimajući u obzir činjenicu da se saobraćaj ne zaustavlja na nacionalnim granicama i da je od ključnog značaja uspostavljanje međudržavne saradnje, Crna Gora je tokom prethodnog perioda potpisala veliki broj sporazuma s EU i postala članica brojnih regionalnih, evropskih i međunarodnih organizacija.

Prema ocjenama s analitičkog pregleda i stepena usklađenosti s pravnom tekovinom EU, Crna Gora je dostigla zadovoljavajući nivo, ali je u narednom periodu potrebno preduzeti aktivnosti na unapređenju
propisa u oblasti drumskog, željezničkog i pomorskog saobraćaja.

Poseban izazov u ovom poglavlju predstavlja oblast unutrašnjih plovnih puteva, koja bi, prema preporuci EU, trebalo da se prepozna kao poseban sektor saobraćaja i da se zakonski reguliše.

Sektor drumskog saobraćaja je regulisan propisima koji imaju za cilj da prevoz robe i putnika učine bezbjednijim i efikasnijim i da smanje stopu saobraćajnih nesreća na putevima Crne Gore, a samim tim i stopu smrtnosti.

Ovom cilju doprinose odgovarajuća osposobljenost prevoznika, korišćenje ograničavača brzine i tahografa, kontrole na putevima i ostali tehničko-bezbjednosni uslovi.

U narednom periodu, u oblasti drumskog saobraćaja je predviđeno donošenje nekoliko zakona i podzakonskih akata kojima će se postići potpuna usklađenost s pravnom tekovinom EU.

U okviru željezničkog saobraćaja, od januara 2014. se primjenjuju dva nova zakona: Zakon o željeznici i Zakon o organizaciji, bezbjednosti i efikasnosti željezničkog saobraćaja koji su u znatnoj mjeri usklađeni s pravnom tekovinom EU, a njihova potpuna usklađenost postiže kroz podzakonske akte koje Crna Gora donosi u skladu s Programom pristupanja EU.

Kad je riječ o vazdušnom saobraćaju, Crna Gora je 2007. donijela Zakon o potvrđivanju multilateralnog ECAA Sporazuma, u kojem je precizirana pravna tekovina EU s kojom će se, kroz I i II tranzicioni period, usaglasiti nacionalni propisi. Zahvaljujući sprovođenju I tranzicione faze, najviši stepen usklađenosti postignut je upravo u civilnom vazduhoplovstvu.

U periodu 2013-2015, Crna Gora je uspješno završila sve pripremne aktivnosti na uspostavljanju režima "jedna sigurnosna provjera" (One Stop Securtiy) koji će krajem februara 2016. početi da se primjenjuje na aerodromima Crne Gore.

Ovaj režim omogućava da putnici, prtljag i teret koji su prošli jednu sigurnosnu kontrolu u svojim početnim destinacijama na letovima između EU i Crne Gore, obave transfer na vezani let, a da ne moraju da se opet podvrgavaju drugoj kontroli.

U dijelu pomorskog saobraćaja, 2014. je donijet Zakon o potvrđivanju Konvencije o radu pomoraca, a u 2015. su ratifikovane Atinska konvencija o prevozu putnika i njihovog prtljaga morem i Pariški memorandum o razumijevanju o kontroli države luke.

Zahvaljujući ovim konvencijama postiže se bolja kontrola radnog vremena pomoraca, viši standardi bezbjednosti i sigurnosti i bolji nadzor pomorskog saobraćaja.

Crna Gora je donijela Zakon o sigurnosti pomorske plovidbe i Zakon o zaštiti od zagađenja mora sa plovnih objekata, a početkom 2016. se očekuje donošenje Zakona o bezbjednosnoj zaštiti luka i brodova.

Sve oblasti saobraćaja zahtijevaju određeni napredak i kontinuiran rad na pravilnoj i djelotvornoj primjeni
propisa.

Saradnja u okviru berlinskog procesa koji, između ostalog, podrazumijeva i realizaciju infrastrukturnih projekata, doprinijeće razvoju saobraćaja, a samim tim i napredak u svim oblastima s kojima je ovo poglavlje povezano.

Prema Programu pristupanja Crne Gore EU, u okviru 14. poglavlja, tokom narednog trogodišnjeg perioda nas očekuje donošenje pet strategija, osam novih zakona i 55 podzakonskih akata.

Navedeno govori u prilog činjenici da je saobraćaj zahtjevna i obimna oblast i da će period pred nama biti ključan u ostvarenju visokog stepena usklađenosti i sprovođenju propisa obuhvaćenim važnim i, za građane, veoma korisnim poglavljem.

Radna grupa za ovo poglavlje je formirana 4. IV 2013. i broji 51 člana i 20 pridruženih članova.

Poglavlje Saobraćajna politika je otvoreno na Međuvladinoj konferenciji održanoj u Briselu 21. XII 2015.

Autorka teksta je Amina Bajrović, sekretarka radne grupe za Poglavlje 14

Tekst je objavljen u časopisu "Diplomarius" koji izdaje Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija

nazad na vrh